Бранич

ВРОЈ 3 и 4.

ВОЈНО-КРИВИЧНО ЗАКОНОДАВОТВО

стр. 237.

војног иритвора или затвора самовољно удаље или кад по истеку одобреног им одсуства на дужност не дођу у редовном стању до седам дана, а у мобилном или ратном стању до три дана; — преко означеног времена сматра се као бегство. Ни у једном страном војном казненом законику нема одредаба, које би изједначиле самовољно удаљавање из команде са удаљавањем из притвора или затвора. Тако руски војно-казнени законик у чд. 128 говори о удаљавању од команде или места служења, нема,чки у § 64 од команде или дужности, француски у чл. 231 — од места своје службе. Наш је закон ово одступање учинио с тога, што удаљавање из притвора или затвора сматра као удаљавање из команде или од службе, јер онај, који је у притвору или затвору, сматра се као да је у својој команди само иод строжим режимом, он још није избрисан из спискова своје команде, нарочито још кад се има у виду, што многи, бежећи из притвора или из затвора, остају за то некажњени судом, и најпосле што сами интереси војничке службе захтевају, да се питање ово мора решити у оваком смислу. 3., Изазивање гуиђања и незадовољства односно службе међу својим друговима, оглашено је као кривично дело. Гунђање само по себи није тако опасно по војску, као што је онај случај, кад ко изазива гунђање код осталих војника, због чега се може појавити неред или растројство у команди. Законодавац је наш потпуно правилно схватио важност овог питања и сасвим корисно по војну службу решио, да се изазивање гунђања огласи као кривично дело, а не гунђање само по себи. Овај је случај предвиђен у руском и немачком војноказненом законнку, али исто питање расправљају на супротан начин. Руски војно - казнени закон у чл. 108 казни гунђање само као голи Факт, без обзира на то, да ли је онај који гунђа ишао на то, да изазове гунђање н код осталих војника, на против немачки војно-казнени закон у § 102 казни не само гунђање као Факт, него и изазивање гунђања на служби међу својим друговима. Као што се види наш се закон слаже са немачким војно-казненим законом, налазећи да је правилно овакво решење овога питања. вранич 16