Бранич

отр . 238.

б р а н и ч

врој 3 и 4.

4., Хуманост војно-казненог закона најбоље нам сведоче његове одредбе, које иредвиђају следеће: а, о олакшавним околностима: непознавања војничке дужности, малолетство, неправилно оптерећење војном службом, непрописно поступање претпостављеног са нотчињеним и т. д.; б, о застарелости, која се распростире и на бегства из команде; в, о одговорности претпостављеног или старијег за увреду нанету потчињеном или млађем; г, о злоупотребама при изради војног оружја, муниције или барута, и при примању ових предмета; д, о злоупотребама при подизању војних зграда и утврђења; е, о иебрежљивом лечењу и нези болесника и рањеника;. ж, о повредама дужности при ислеђењу кривичних дела у војсци и т. д.

Приказујући сва ова три закона у најкраћим потезима, могу смело рећи, да ће они задовољити војничку нотребу ради штићења интереса војничке службе и дисциплине, што се садањим војно-судским закоником од 1864 године никако не може постићи. Крајње је време и било, да и ми добијемо војно-кривично законодавство, које би стајало на истој висини на којој су сувремена војно-кривична законодавства европске војске.