Бранич

стр. 194.

в р а н и ч

врој 3 и 4.

ми то остављамо за сад па страну, да другом приликом посебице и опширније проговоримо. Питање о акционарским друштвима то је данас актуелно питање код нас, проучавајући га на овој основици држимо да ћемо допринети бољем познавању ове материје, а само овим путем може се доћи и до бољих резултата у нашем законодавству. I. Може се рећи да је, од тридесет година па на овамо, законодавна реФорма стављена на дневни ред о друштвима код свију модерних иарода, а нарочито за акционарска друштва. Наш закон о акционарским друштвима од 1896 има својих недостатака и не може да одговори потребама, с тога је и код нас истакнуто ово питање о његовим изменама. Постојао је већ и један пројекат овог закона у 1898, ио он није ни дошао пред законодавно тело. Ми смо имали прилике да криТички иропратимо одредбе нашег закона од 1896.') Овде се нећемо дотицати његових одредаба прво с тога, гато смо 'о њему већ говорили, а друго што наш закон није изворан но скраћен нревод немачког закона о акционарским друштвима, а о овоме биће овде говора. Да бацимо један летимичан историски поглед на европска законодавства, иа ћемо за тим ирећи на одредбе садашњих законодавстава о акционарским друштвпма. * * * Човек безграничан у својим жељама, али ограничен у својим силама, приметио је изодавиа да му ваља тражити у удружењу средство да умножи своје силе да би задовољио своје жеље. Ова се потреба удружења није врло живо осећала у епоси кад су саобраћајна средства била врло тешка, а трговинска и индустријска предузећа нису ни могла бити већих размера. Али поступно у колико су се трговина и индустрија све више и више развијали и проширивали поље својих послова, колективна предузећа у облику трговинских и грађанских друштава заузела су место и заменули су лична подузећа.

!) Види Бранич 1897