Бранич

стр. 25"2.

б р а н и ч

број 3 и 4.

и пруског пореза. Али такво гледиште није нотпуно, јер један порез може бити састављен по свима Финансијским правилима, па опет да не буде добар, или бар да буде у једњој земљи гори но у другој. У опште ни за какву врсту пореза не може се рећи а рггогг да је савршена и да ће бити добра ма где била примењена. Какав ће се који порез показати у практици, зависи од многих спољних погодаба, које нису исте у свима земљама. Исти порески закон примењен у двема земљама може донети са свим различне резултате. Тако на пр. нема сумње да би нруски ЕгпћоттепзГеиег био врло рђав у Француској. Осим тога, код оне врсте пореза где је изналажење пор. објекта скопчано с великим тегакоћама, успех у примени зависи поглавито од тога каква је администрација у земљи. С тога гледишта пруски порез био би врло рђав и у Италији, а најбољи је доказ у томе што порез на покретна добра, која има слични пор. објекат, није у својој примени ни из далека тако добар као у теорији. Видели смо да је приход ствар нестална и да бежи од пореза; с тога треба да је финансијска администрација добро организована и да улива велико поверење. Изгледа да талијанска администрација нема ни једну од ових особина у потребној мери, иначе би успех у наплати пореза био бољи. Али се ни тој администрацији не сме приписати све у грех. Величина стопе с једне, а немаштина пор. обвезника с друге стране, допринели су тако исто да се обмањивање пор. власти развије у највећој мери. Стопа Инком-таксе од 1842. год. ни у најгорим временима — за време кримског рата — није износила ни половину садашње стопе талијанског пореза. Узимати 13.20°/ 0 од прихода одвећ је много, и тежња обвезника да избегну овај порез у неколико је и природна и оправдана. Ту су у борби два интереса: јавни и приватни, и, како изгледа, у Италији је овај последњи боље заштићен. Сви се министарски извештаји слажу у томе, да порез на покретна добра плаћају по закону, осим чиновника, само правна лица и друштва, чијн су рачуни јавни и подносе се сваке године. Тако, год. 1891. приватна лица пријавила су ириход у суми од 480,094.000, а колектива 410,540.000. По томе, ириход колективних лица, који у самој ствари чини изузетак, био би нешто мањи од прихода приватних лица. Интересни су још и подаци просечних прихода разних