Бранич

број -3 и 4.

о порезу на приход

стр. 253.

занимања. Тако, у 1891. год., судећи по пријавама, у Италији су адвокати зарађивали просечнр 810 дин., нотари на 790 д.; лекари само 480 Д. (за целу годину)! итд. 1 ) Међу тим, илате државних и приватних чиновника длаћају цео иорез који се од њих тражи. Њима није лгогућно да се сакрију. Држава је, дакле, у стању да применн закон само код колективних лица и код својих чиновника, а сви други као да плаћају порез по својој вол>и, одређујући сами себи пореску стопу. По себи се разуме да, с толиким иреварама порез не може бити продуктиван у оној мери у којој се предвиђало и, што је исто тако рђаво, продуктивност се^ не сме увећавати подизањем стопе, јер би онда и неједнакости биле веће. Талијански порез на покретна добра даје најочигледнији пример, како у Финансијским бтварима има велике разлике између теорије и практике. Од три врсте пореза на приход, талијански је најсавршенији .у теорији, али, рђаво нримењен, он много заостаје иза њих у практици. Француски систем непосредних пореза. У Фраицуској нема општег пореза на приход, али има одвојених непосредних пореза који терете разне врсте прихода. Ти порези немају никакве везе међу собом, и разликују се не само у томе што имају разне пор. објекте, већ иу томе што сваки од њих изналази свој пор. објекат на други начин. Док порез на непокретна добра терети директно њихов приход, патентни се иорез задовољава извесним знацима при одређивању трговачке и индустријске зараде. Осим тога, Француском снстему непосредних пореза замера се с правом, да не оптерећује све врсте прихода, тако, да их има који не плаћају порез, и ако нема особитог разлога да се штеде. У општем порезу на приход тога не би могло бнти и с тога од почетка овог века, а нарочито од како је рат с Немачком принудио државу да створи нове намете, пред Француски парламенат изношени су многн предлози у циљу да се заведе општи порез на приход. Али ниједан од њих није био усвојен, јер је парламенат био увек мишљења, да систем пријава, а нарочито истраживање од стране администрације, не одговарају ни

Ј ) Види о томе II. 81ошт — ЗЈв^етез бепегаих сГ Јтрб^в, стр. 152. идр. бранич 17