Бранич

СТР.

Б Р А II II Ч

БРОЈ .5 И 1.

карактеру ни обнчајима народним. Међу тнм, и ако се у каквом одвојеном непосредном порезу могу узетп снољни знаци за одређивање извесне врсте нрихода, за порез, који би теретио целокупан ириход, морали бн се комбиноватн сви познати начини ако се хоће да постигне довољна тачност. Од тих предлога. нонеки засЛужују нарочиту пажњу како због свога садржаја тако и због важности оних који су их потписали. Немајући намере да будемо псцрпнп, ми ћемо се овде зауставити на главним одредбама двају предлога, које су у брзо један за другим поднела два републпканска министарства. Радикални кабинет Буржоа, чим је дошао на уираву земље, изнео је свој програм у коме се највише истнцало завођење општег пореза на ириход (Гтрб^ депега! 8пг 1е геуепи). И доиста, почетком 1896. год. влада је поднела Формалан преддоГј у том смислу. Ево главнијпх одредаба тога предлога: Порезом се теретио целокупан приход покретних и непокретних нмања, трговине и индустрије, јавннх и нриватних звања, пензије, занимања либералних, научних, књижевничких или уметничких и свих других која доносе приход. Порезом су оптерећенн и приходи приватнпх лица и друштава. Приходи испод 2500 дин. били су ослобођени пореза, а већи су га нмали плаћати по одбитку 2500 дин. Предложена је била прогресивна стопа, п то: за приходе између 2500 дин. и 5000 дин. стопаје била 1 °/ 0 » " 5001 » » 10000 » п в ,, 2°/ 0 » » » 10001 » м 20000 „ „ в )) 3°/ 0 ,) 20001 ,) „ 50000 ), „ „ „ 4°/ 0 Сви остали приходи нзнад 50.000 дин. плаћалису 5°/ 0 Породнце које су имале више од 1 малолетног детета а приход већи од 20.000 дин., нлаћале су порез с извесним олакшицама. Пријаве су морали нодносити само обвезници с приходом већим од 10.000 дин. (чл. 24). А за одређивање прихода испод 10.000 дин. бно би установљен нарочити одбор, који би се звао ироцењивачки одбор ирвог стеиена (сотгшбшп сГ 6уа1иа1ши8 с!и ргеппег (1едге). Председник одбора нмао је права да у извесним случајевима тражи прпјаву п од ових пор. обвезника.