Бранич

БРОЈ 5 II 6.

ВЕЛО РОБЉЕ

СТР. 453.

подједнако у свима државама. Ако би се у извесном случају објективни знаци кривич. дела налазили у разним државама, онда би се у том случају истрага водила, по споразуму, једновремено свуда у дотичним земљама. Ово кривично дело, (трговина с женскињем) треба да се унесе у уговоре за издавање криваца. Најзад, сва доброчина п Филантропска друштва ваља да успоставе чврсту организацију, те да се узајамно извештавају о лицима, чије је исељавање сумњиво, те да се исељеници узимају у заштиту, када приспеју на одређено место. 0 свима оваквим друштвима треба водити списак, па га саопштавати и свима владама. Последњи пут је ово питање расправљано на међународном криминалист. конгресу, који је држат од 12—14 септембра 1899 г. На овоме конгресу поднели су своја мишљења и предлоге Фердинанд Драјфус, адвокат из Париза, и Д-р Лудвиг Грубер, држав. тужилац из Б. Пеште. Предлог ДрајФусов. састоји се у овоме: 1. Да све државе (културне) унесу у кривично законодавство подједнаке одредбе о трговини с женскињем. Казна треба да постигне свакога онога, који би силом, преваром, злоунотребом својевласти или другим среством принудио какву жену или младу девојку да оде из земље у циљу проституисања. 2. Узајамна помоћ између држава у погледу трагања, доказивања и суђења овога деликта и узајамног издавања ових кривица. 3. Да полиција мотри на она места, где се вршп проституција, н да узајамно даје једна другој нужна упутства ради сузбијања овог кривичног дела. 4. Да се међу Филантропским и милосрдним друштвима разних земаља успостави веза и сходан споразум ради заштите младих емигранткиња. Предлог Груберов садржи двојаке мере : иревентивне и реиресивне. Превентивне мере биле би: 1. Да се обрати пажња свету, а нарочито родитељима п туторима на опасност од трговине с женскињем 2. Да се строго мотри на домаће трговце, а страни да се протерују. 3. Да се малолетним девојкама не издаје пасош за иностранство, ако има какве сумње.