Бранич

стр . 454.

б р а н и ч

врој 5 и 6.

4. Да се распише награда за потказивање ове трговине. 5. Да се по железничким и паробродским станицама и пристаништима строго мотри на сумњива лица и да. се на таквим местима подигну таблице, у којима се свет опомиње на чување од оваквих трговаца. 6. Да се трговци с женскињем (који су познати) фотограФишу, и да се на њима врши мерење по Бертилоновој методи, ради међународне размене. 7. Потпомагање власти од стране хуманитарних друштава, која од своје стране треба да ступе у међународни савез, те да у сумњивим случајевима, благовременим јављањем одласка и доласка дотичних девојака и агената, спречавају подвођење. Као репресивна срества предлаже Грубер ова: 1. Подједнака квалиФикација проституције и строга казна за подвођаче; а за трговце с женскињем нарочита казна. 2. Да се овај деликт унесе у уговоре за издавање. 3. Да се међународним уговорима државе узајамно овласте, да могу трагати за саучесницима и у туђој држави. 4. Да поједине државе буду у непрестаној вези, како би се поуздано и на време могле извештавати о предстојећем путовању дотичних женских. Ово су два најважнија предлога о трговини с женскињем, поред осталих, који су пред конгрес изношени. После јаче дебате комбиновани су предлози разних делегата у један општи предлог, који је конгрес и усвојио, и који гласи: »Пошт.о конгрес жели да учини крај срамној трговини, познатој под именом трговине с женскињем, и усвајајући закључке конгреса, који је држат од 21—23 јуна 1899 у Лондону, ставља у дужност биро-у удружења, да позове владе да предузму сходне мере, како би се закључио један међународни уговор ради (укинућа) трговине с женскињем, тежећи да се успостави основа међународног права, по којој би у законодавство разних држава и у административне прописе биле унете одредбе сходне овом међународном уговору". Овим кратким излагањем радње поменутих конгреса и њихових предлога односно питања о трговпни с женскињем, држимо да смо несумњиво доказали како је ово