Бранич

БРОЈ 5 И 6. БЕЛО РОБЉЕ СТР. 455.

питање и важно и акутно, и да од његова решења зависи не само углед и достојанство културнога друштва, већ и његово физичко и морално развиће. Питање ово није покренуто само од стране појединих Филантропа, већ се њнме озбиљно баве и сви социолози, лекари и правници, јер у овоме злу виде таквог непријатеља, који прети друштвеном опстанку. И заиста не зна се, од чега прети друштву већа опасност: да ли од моралнога пропадања, које трговина с женскињем за собом повлачи, или од физичког опадања, које прогреспвно насгупа услед сиФилиса и венеричних болести, које су последица те трговине? С тога смо и сматрали за дужност да читаоце упознамо са покретом и срествима, која се предлажу противу ове срамне трговине, а у идућем одељку изнећемо предлог: какве би мере требало предузети противу трговине н простихуције женскиња. » V. Законодавство према трговини с женскињем и проституцији. Из досадањег излагања могло се лако увидети, да трговина с женскињем п проституција нису једно исто, но да ова друга потпуно зависи од прве. Ако се дакле хоће успешно да бори противу проституције, онда се на првом месту мора војевати противу трговине с женскињем, која је, као што смо видели веома разграната. Борба противу ове трговине није лака, јер се она пре свега врши веома веш го и тајно, и доноси знатне користи њеним трговцима. Сем тога, једна држава или и више њих немогу се успешно борити противу ње, ако се све културне државе не удруже, те заједнмчки и истим среством не настану да је искорене. II, као што видесмо, учињен је и важан и енергичан корак, да се државе покрену на општу борбу противу заједничког непријатеља. До сада је противу трговине с женскињем чињено веома мало, или готово ни мало, када се зна, да су поједине државе немоћне у овако тешкој борби. У законодавству европских држава нема нарочитих одредаба о трговини с женскињем. Одредбе у појединим кривичним законицима о одвођењу девојака, или у нарочитим законима о исељавању не могу се применити