Бранич

отр . 456.

б р а н и ч

број 5 ii 6.

на трговину с женскињем. Немачки закон о исељавању од 9. јула 1897 г. обухватио је свакако донекле и ово трговање с женскињем, али квалиФикација ове кривпце није иотпуна, јер је кривица условљена исељавањем. Ако би, дакле, неко врбовао женске за домаћу проституцију, тај се не би могао казнити као трговац с женскињем, већ као саучесник у подвођењу. Према томе и покушај немачког законодавства, да сузбије овај деликт, није изведен потпуно само с тога, што је дотична одредба унесена у један специјални закон (о исељавању), у место у кривични законик. Први је био Карл Штос, који је трговину с женскињем као засебну кривицу унео у скицу, коју је он био израдио за пројекат швајцарског крпвич. законика. Једина од европских држава је Енглеска, која има нарочите одредбе о овој кривици. У закону којн се зове СггтгпаГ 1^а.и> Атегм1етеп1 Ас1 од 1885 г. у §§ 2 и 3, одређује се казна за онога ко покуша да заведе нли и заведе: 1. извесну женску на проституцију; 2. какво женско лнце испод 20 год. на обљубу; 3. какву женску да напусти област сједнњене краљевине, у намери да је одведе у какав странн бордел; 4. извесну женску да напусти своје место становања у намери, да је у земљи или на страни одведе у какву проститутску радњу. Међу тим налазимо да је веома вредно напоменути, да је у Угарској министар унутрашњих дела, још пре тридесет и више година, нашао за вредно да изда једну наредбу, која се односи на трговање с женскињем. Та наредба*) је од 1. октобра 1860 г. и садржн ова наређења: 1. Да се не издају пасоши младим девојкама, које би хтеле да путују за оријент, и то: а) или у циљу тражења службе; б) или ако не би биле у стању да докажу да имају откуда да се издржавају; в) или ако има основа да се сумња у њихов морал. 2. Да се публикује опомена ради чувања од трговаца с женскињем. 3. Да се даје награда потказпвачима ових трговаца.

*) Каг1 НШгга, »МаДсћепћаие!«, 2е1(;8сћг. Ј. (1. гез. 84гаћеећ(;8. В<1. XX Не& 4.