Бранич

број 5 и 6.

беј10 робље

стр. 459.

долазе у колизију са јавном проституцијом, где је ова иарочитим закоиом дозвољена. С тога би и питање о проституцији и подвођењу требало нарочито регулисати кривичним законицима појединих држава. Државе и саме увиђају тежину овога зла и теже да га сузбију што оштријим казнаМа. Ми ћемо сада изнети своје мишљење о томе, како бп требало регулисати ово питање.У I. и II. одељку ове расправе изнели смо штетне носледице проституције као и то, да су сви, који су се бавили изучавањем овога питања, сложили у томе, да је она велико друштвено зло. Па ири свем том писци се не слажу у томе, на који се начин треба одупрети томе злу. У II. одељку расправе видели смо, да се писци деле у главноме на две групе: а болиционисте, који траже потпуно укидање проституције, и на оне, који траже уређење њено, и које ћемо ми назвати иротвкционисти.иа,, јер су они за то, да се проституција дозволи, но да стоји под надзором и заштитом власти. На основу онога, што смо напред казали о проституцији, држимо да се не може очекивати ништа друго, већ да се и ми изјаснимо за аболицију. Тога ради потребно је да изнесемо и своје разлоге, што ево и чинимо. Проституција води своје норекло одавна, али она је постала једино услед погрешног схватања полног нагона. Човек је у своме тзв. културном развићу много што шта изопачио, па тако је било и са задовољавањем полног Нагона. Он је схваћен као једно срество за уживање, док му је природа одредила са свим други циљ и значај. Љубав према другоме полу, коју је природа улила човеку и која се испољава у вршењу полнога нагона, намењена је нечем много узвишенијем, но што је моментано уживање, које при томе осећамо, а то је поновно стварање, продужење оне божанске творачке снаге, која се вечито преноси с једне индивидуе на другу, стварајући себи равна бића, која имају да послуже циљу, који им је Провиђење одредило. Веза, дакле, која треба да спаја лица разнога пола, треба да је основана на узајамној љубави и да служи једино оном узвишеном циљу, који му је вечни промисао одредио. А шта су људи начинили од себи равнога створа, од тзв. друге половине своје? Начинили су једну ствар, једну робу, која је постала предметом гнусне трговине,