Бранич

стр. 460.

б р а н и ч

број 5 и 6.

која женску понпжава пспод сваке жпвотпње п правп од ње робпњу, угушујући у њој сваки човечански понос и осећај. Приметиће нам се можда, да ово стање доносе собом незгодне друштвене прилике, материјална беда, тешкоће за ступање у брак и осннвање породице и т. п. Да, ми такође видимо ту беду друштвену и радо би је отклонилп, па с тога и војујемо протнву једнога зла, које друштвене невоље само увеличава, а ннје неминовна иоследица матернјалних друштвеннх незгода. .1епо вели проФесор Грубер у поменутом свом предавању, да и ако ми нисмо, ио св. писму, сви „изабранп", а оно смо бар свн „позванп", т. ј. да смо свп деца божја, и да нмамо подобности да се од животињскога уздигнемо до узвишенога; да је свакп од нас одређен да буде носилац културе, која у главноме значи морал; да сваки човек пма своју засебну вредност и да представља неки циљ, да се не сме нп један човек као ствар употребити и трошнти, па ма то било и у општем циљу«. Сви ми добро знамо да држава једино за то и постоји, да би сваки од нас могао своје природне дарове што боље развијати и усавршавати, те тако допринети што више постизању општег културнога циља. А служили проституција култури? — Држпмо да нема никога ко би то хтео потврдити. Држава је, дакле, дужна да свим силама сузбпја све што пде на уштрб и морала и физичког опстанка друштвеног, што је потпуно случај са проституцијом. Борба за опстанак је дакле запста тешка, услед чега се бракови по градовима ређе закључују. Сем тога рђаво васпитање, алкохолизам и завођење од стране појединаца пду на руку проституцији. Али држава је на првом месту дужна да се постара да сваки њен грађанпн може наћп рада и поштено зарађивати свој насушни хлеб; држава мора обратити већу пажњу на васпитање младежи, сузбијање алкохолизма и луксуза, па ће онда бнтп и више бракова, и ироституције ће поступно нестајати. У одбрану проституције наводи се, да има женских, које су по рођењу проститутке, и да већина њих, ако се неко време отргну од тога заната, понова тежи да му се врати. Што се тиче ирвога случаја, он свакако, и ако постојн, спада у изузетке и у случајеве насле-