Бранич

стр . 466.

б р а н ii ч

број 5 и 6.

II. Озуђени се налази у слободи 190. — У овом Ке слачају дејство одлагања бити чнсто негативно; осуђеник, који нпје у притвору, остаје и даље слободан, Једно једпно питање може бити: шта ће бити у случају кад је кривац ауштек на јемство у иривремепу слободу (Зак. о крив. пост. чл. 114). Има ли он право на повраћај суме, коју је дао као јемство ? РазликоваКемо. пре свега, два дела кауцпје. а . Осућеник има право да му се врати први део кауције, који служи да осигура његов престанак власти ради ма какве радње у поступку п ради извршења. Извршење је без сумње још могућно : но, кауција је у непосредној вези са провизорном слободом, за коју је она била услов. Но са одлуком о .одлагању престаје провпзорна слобода. Кауција, којој је циљ да служи као гаранција за кривца, који постаје слободан законском милошћу , нема разлога да постоји, кад је слобода за њега постала ираво које је добио самом пресудом. 3 б . На против други део кауције, који има особени иредмет маслим да му не треба враћати. Овај други део служи као гаранција за плаћање парничних трошкова п новчане казне. 4 Иа пошто се у овоме погледу одлагањем не модиФик)ју обична дејства осуде, не видимо разлога, зашто да се повлашћеник ослобођава овог давања кауције, која је положена у казненом циљу. § 2. — Одлагање извршзња новчане казне. 191. — Дејство је одлагања у овоме случају у томе што се не тражи од осуђеног плаћање повчане казне, и по том, што се суспендује извршење судске одлуке о томе да се осуђеник принуди затвором да плати новчану казну. Органи којима је дужност да траже наплату, извештавају се о овоме изводом пресуде, у којој се помиње ова одлука. 192. — Какво је дејство одлагања у погледу на солидарност т. ј. солидарну одговорност, која постоји по чл. 55; казн. закона према свима осуђеницима за исти преступ, у случају кад је судском одлуком дозвољено одлагање једноме или неколицини од осупоследице одлуке. Не може се казати да државни тужилац сво.јом апелатом на тај начик ништн дејства одлагања, које су судије одобрпле, јер већп суд, који је надлежан да суди по апелатп, има право да пустн кривца у привремену слоЗоду. (кр. пост. чл. 135). На тај ће начип у томе имати коитроле. :| ) бм Бе1а1ап(1е и Босагс!. Ја усвајам мшпљење ових аутора али са других разлога; а не оних, које они наводе. У Велгији је остављено судовима да суде о повраћају кауције. Да 5и се избегла свака тешкоћа, најбоље је да се остави п француским судовима да тако поступају. 4 ) Претиостављајући да се на њу не односи обустава.