Бранич

стр . 468.

б р а н ii ч

број 5 и 6.

што су питања о избору иоротника. наставника, ггубитку родитељске власти и т. д. 196. — Дискутовано је питање: да ли неспособности, о којима говори закон од 15. јуна 1889 (о војеној регрутацији) долазе у споредне казне, које постижу ссуђеног. коме је подарено одлагање. Афирмативан одговор војеие власти на ово питање не изгледа да је сумњив. Значење ове речи немогућно је ограничити само на грађанске неспособности. По одредбама војног закона условно осуђени искључени су од службе у војсци или се увршћују у батаљоне за Африку. Ово је жалосна последида несуспендовања неспособности. Добровољно ступање у војску било би најбоље решење питања о поправци многих младих осуђеника,, и у многим би случајевима бављење у војсци много боље утицало на поправку криваца, него друга каква мера, која је •— поправка —- главни предмет иажње нашег закона. Увршћивање у афричке батаљоне, како због рђавог додира тако и рђавог пмена. које им се придаје, неће постићи овај циљ, у случајевима у којима је могуће да га постигне. 197. — Доиунске казне. — То су: забрана уаражњавања ирава о којима говори чл. 42 каз. законика, конфискација, иублицитет иресуде, факултативни губитак родитељске власти, забрана борављења у неком месту, и т. д. У хипотези, у ^којој су допунске казне Факултативне, правило о њиховом несуспендовању нема никаквог интереса, јер судија слободан, да их не изриче, то ће радити т. ј. изрицати ове казне у толико у колико налази да је њихова примена неопходно нужна или бар без озбиљних последица за повлашћеника одлагања. Тако ће се, у начелу тешко разумети: ако условно осуђеном буде наређена забрана борављења у једном месту. 1 >иће извесне контрадикције између поверења у кривцу, које сведочи одлука о одлагању и овој мери неповерења, која у осталом може припомоћи његовом декласирању. То исто мислим и о иублицитету пресуде путем објављивања у новинама. 198. — Има пзвесних случајева, у којима споредне или допунске казне потичу од нестанка казне, у место да почињу од оног дана, кад постане извршна осуда. Такве су на прилику казне о забрани борављења у извесном месту и неспособности за извесно време, у изборним питањима, и праву бити бпран за поротника. Треба ли приметити да је ово правило модиФиковано у хипотези условне осуде? . Ако ове споредне казне и неспособности треба да производе дејство пошто нестане главне казне, оне би тако биле потчињене суспензивном услову, од кога зависи и само извршење, пошто