Бранич

БРОЈ 5 И 6.

о уоловној ооуди отр . 469.

оне у ствари могу да почну тек пошто се нзврши главна казна над осуђеним. Очевидно је да се не може примити конзеквенца, која би се извела таквим сужавањем Формалног ПЈШнципа у чл. 2. Она је противна како духу закона тако и самом тексту. Видели смо, да је законодавац хтео да одузме осуђеном ужпвање грађанских и политичкпх права само за време суспендовања казне, и да га у овом погледу сматра као и сваког осуђеног, који је непосредно издржао своју казну. Треба рационално тумачити смисао законских прописа по којима неке споредне казне друкчије почињу, а не као осуда; законодавац је хтео у извесним случајевима да се поступи по околностима: тако је очевидно да забрану борављења замишља само за време за које, се може извршити главна казна. У другим је случајевима.(на пример у погледу на неспособности у изборним питањима, које трају извесно време или за поротника) јошмањехтео да утврди почетак или рок трајања споредних казни. Али овај њихов изузетни почетак нема разлога, кад је суспендована главна казна, или боље рећи, кад се сматра за извршену. Треба дакле закључити: да се све споредне или допунске казне извршују или производе своја дејства непосредно без обзира на то: да ли оне почињу од оног дана, од кога постаје осуда деФинитивна или тек пошто нестане главне казне. § 2. — Парнични трошкови и накнада штете. 199. — Суспендовање извршења осуде не односи се на плаЉање парничних трошкова и накнаде штете. — (чл. 2 § 1). 200. — Реституције — Текст закона не говорп нпшта о реституцијама, које казнени законик обично ставља на исто место. Ово је проста празнина, која се може попунити у духу закона. Очевидно је, да кад се обустављање не односи на индиректну и изузетну накнаду штете, то тим пре обустављање не може да важи за реституције, јер су оне директна п обична накнада. 201. ■— Може ли се осуђени иринудити затвором да илати ове досуде. — Парничне трошкове, реституције и накнаду штете осуђени мора, да плати чим пресуда постане извршна. Строга конзеквенца из овог начела била би: да се осуђени може уапсити за наплату овог дуга, без обзира на одлагање. Баш признајући апшењу дужника за дуг известан казнени карактер , такође се мора признати: да је то начин извршења, п као такво т. ј. извршење оно «је у вези са осудом на плаћање парнпчних трошкова, реституције и накнада, које обустава не модификује ни у чему. Одлагање не треба да је штетно по трећа лица, и шкодило би им ако би ова