Бранич

број 5 ii 6.

о у 0 л овној осуди

отр. 477.

I. Извршење главне казне 224. — Главно је дејство ревокације одлагања у томе што се — услед ње — извршује "казна затвора или суспендовање новчане казне. Три су правила, која излазе из текста закона'о овоме. 225. — Казна се извршује. — По обичним правилима овоме пзвршењу може имати места само кад постане извршна друга осуда : јер само се од овог момента може знати да ли је благодјејање одлагања деФинитивно изгубљено. а) У погледу на новчану казну дејство је ревокације у томе: да се тражи наплата исте, а по том: да се осуђеник може принудити затвором да плати ову казну. б) Кад је суспендована казна била затвор осуђени ако није био претходно лишен слободе, треба да буде затворен, или ако је већ затворен, онда има остати и даље у затвору на основу пресуде, којом је изречена условна. осуда,_но коју треба споменути у одлуци о ревокацији. Нема дакле разлога поступати строжије са осуђеником, који је изгубио благодјејање одлагања, него као да је непосредно издржао своју казну: тако исто он има право у извесном случају, а по особини новог члана 24 казн. законика, да му се рачуна у издржање осуде, превентивни притвор који је одлежао за време истраге другог дела. 226. — Извршење условне казне порађа питање о надлежности државног тужиоца т. ј. који је државни тужилац надлежан да псту изврши : да ли државни тужилац оног суда, који је изрекао условну осуду или суда, који је наредио одлагање ? Има врло јаких разлога за надлежност и једног и другог. Но ништа нас не. овлашћује да одступимо од обичног иринцииа: обе су осуде независне и оба државна тужиоца треба да сачувају респективно своју надлежност, то јест први да води бригу о извршењу осуде, која је узрок ревокацији, а други о извршењу условне осуде. Ако се о извршењу прве казне породи спорно питање, који Ке суд бпти позван да га реши ? Чини ми се да овде треба правити разлику: Ако се спорно питање односи на саму ревокацију , на пример : ако би осуђени оспорио да је лишен благодјејања одлагања прве о(!уде и целе друге осуде, онда је за решење овог иитања надлежан онај суд, који је изрекао другу осуду, која се сматра као узрок ревокацији. Реч је у стварн о тумачењу карактера једне пресуде; и ма да други суд не суди о ревокацији, он има право да прецизира смисао своје одлуке. бранич 31