Бранич

отр . 38*2.

б р а н ii ч

број 5 ii 6.

се она помиње само уз етИо уепсШш — да баш у разлици Формалиих и консенсуалних уговора н треба тражити чињенице, које ће нам објаснити правну прнроду арину. У доба детињства народа Формалисам је играо у свима гранама једину улогу; а и у праву исто тако првобитна права сва баш и ночивају на принципу Формалисма; за римско право за то имамо довољно доказа; сви правии односи били су ио све Формални; без Форме (апсолутне, стереотнпне) се не може ни замислити правни посао |0 ). Тек се доцније услед живљих односа јављају и неФормалнн уговори, они продиру постепено, док народи нису готово овладали у праву, услед чега је и у том најзад наступила реакција, те се опет повратило принципу Формалисма "). Ми се не можемо упустити, да испитамо све узроке, због чега је ово овако било; то би нас далеко одвело (ко би што више желео о том прочитати, наћи ће код Јеринг а, дух римског права, II св. 2. стр. 470 — 674, где је то питање на дуго и на широко пропраћено, а и код. v. УдМепс1огј } [- а, Б1е Рогт сГег КесМедезсћаКб); нама је стало да што краће изнесемо разлику измеђ ова два принципа, да бисмо могли објаснити, што се ара често давала само поред неформалних уговора. Обе ове врсте уговора разликују се у кратко у том, што је у једннх Форма закључивања стална, стереотипна, апсолутна, потпуно одређена, док је у других по све разноврсна, индпвидуална, неодређена; услед тога тамо и потпуна извесност, да је уговор закључен — чим би се извршило све оно, што чини Форму — овде иак неизвесно да ли је уговор закључен, што зависи све од тога, на који је начин воља правна међ странкама изражена, да ли прецизно и тачно или неодређено и сумљиво. Кол Формалних уговора сама Форма била је потпун доказ перфекцпје уговора; код неФормалних уговора често се није могло тачно одредити, да ли је уговор закључен или не, што је све зависило од странаг^а и њихне умешности, те се за то морало прибећи увек, бар чим

10 ) За немачко драво држадо се, да су се Формални уговорн тек доцннје јавидн, н да најстарије нраво почива на принцину неФормалнсма; ово су мишљење застунади нарочито ВГођђе и 8геде1. Први је 8о1т, ЕћезсћИбвип^, упозорио на то, да је и у немачком праву било иСто тако као и у римском, док најзад његово мишљење нпје овл.ададо у науци, њега заступају данас највеће герланисте као НеизГег, б-егкег, СозасЈс, РпегЉегд. ") Впди нарочито о том ВепјГеП, 2иг безсШсМе Лез оћ1. Уег1га§з.