Бранич

25*

БРОЈ 5 и 6.

КАПАРА ПРИ КУПОВИНИ

СТР. 383.

би била неизвесна перфекција, чим би се у то посумњало, другом ком средству, које би требало да потврди да су се странке сложиле, да је уговор свршен. II баш као док аз изражаја вољног код консенсуалних уговора и служила је ара; то је била њена главна Функција у праву, због тога је она и рецитирана била баш у оно доба, кад су у римском праву били признати консенсуални уговори 12 ). А ово веома јасно и Оајиз износи. У 1. 35 рг. Б. 18, 1 вели: »с[иос1 заере аггћае попппо рго егп"Иопе с1а1:иг, поп ео регИпе!:, С{иаа1 8те аггћа сопуепИо п1ћИ ргоКс1а!;, 8ес1 и!: еухЛепМиб ргоћап робвћ, сопуешзве с1е ргеИо" (глто се често даје при куповинп као ара, не служи на то, као да без ње не би било ни повода о пристанку странака, већ да би се тпто јасније показало, да се сложило о цену). Она се дакле давала, не нешто као да без ње не би било уговора (овако мисли Опаеп 1. с.) већ да би се што боље и леише могло доказати, да се на цену пристало; уз то да се није увек давала већ често (ваере), т. ј. >она није била најпотребнији елеменат при куповини (евзепИаНа) 13 ), већ само онда, кад би се што посумњало да ли сопуеш с1е ргеИо, онда би се она давала да би то утврдила и поткрепила 14 ). И на другом месту вели то исто Сгајиз у Јивћ VII, 139: „пат с]ио(1 аггћае попппе сШиг, аг^итепШш еа1; етиоп1б е.1 уепсћИошб соп1гасћае а , т. ј. она је дот:аз, да је уговор свршен, перфектан, доказ да 'је, сошепшв ту, пошто су соп1гас!иб и сопееибиз на овом месту по све идентични; у главном ара је у прво доба требала да послужи као средство, којим би се доказао сопвепзиб међ партијама т. ј. да онда, ако би се јлто посумњало у то, докаже да је извршена перфекција уговора. Ова врста аре позната је под именом аггћа сопјггтаГогга; то је значење њено било првобитно, оно је било и у еврејском а и грчком праву одмах у почетку. , Доцније пак јавила се у римском праву још једна врста њена — аггћа роепаГиз.

12 ) За то се она и не јавља код Формалних, јер је сама Форма Сшла довољна да докаже пеЈЈФекцију Ј г говора, да су се странке сложнле. 13 ) Јер би онда и куновина била Формални уговор, чим би ара била што тишгана за њу, чим 5и се ио аој могла закључити перфекција уговора. ") Нојтстп, 2иг ОебсМсМе (1. ^песћ. ипс1. гот. КесМв. а. т. 0., мнсди да јој повлачи разлику измеђ грчког и римског нрава са баере; о том доцније. ХоФманово мишљење као да је поиикдо услед тога, што и он држи дајеГај био из провинције и да је услед тога веома добро познавао оба права. Али против овога са успехом ВетЂигд, бајиз, е1п СотрехкИепђисћ аиз. 0. Јаћг. 160 п, сћу,