Бранич

број 5 и 6.

о акционарским друштвима

стр . 407.

Из ових изложених иримера види се, да сви закони сем закона Француског за акцнје од 25 динара задовољавају се, да би друштва могла бити образована ночесном уплатом по акцијама, из тога излази да реализација друштвеног капитала није увек осигурана, јер је могуће да акционари који имају да уплате и остале уплате постану пнсолЕентнн т. ј. дане буду у стању да ово изврше; неизвесиост је нарочито велика, ако би закон допустио акције на доносиоца пре но што акцнје буду уплаћене. И одиста ми знамо да ове акције могу прелазити из руке у руку, а да се не зна коме припадају, и тако не би се знало коме да се обрати за уплату акција, из тога се да разумети, за што је тежња разних континенталних законодавстава, да допуштају акције на доносиоца само кад су потпуно уплаћене. Захтевом да оне остану на име, оне се истина моту отуђити путем преноса, али опет се зна од кога има да се тражи уплата. Овај је систем усвојен код нас и у Француској а њему теже и сва континентална законодавства. Мн видесмо да су сва континентална законодавства сложна у томе да траже делимичну уплату по акцијама, пре но што' је друштво образовано, то је једна обиљна констатација; но треба имати на уму ову тачку. Очевидно је, да почесна уплата нема озбиљног замашаја и њен је домашај врло ограничен кад је реч о акцијама које гласе на врло малу суму, јер тада, уплата се своди готово на ништа. За то се у Француској и тражи потпуна уплата за акције од 25 динара. Француски законодавац држао је, да може поставити минпмалну стопу за уплате и тако је закон од 24 Јула 1867 измењен законом од 1 Августа 1893. А има изгледа да ће бити још измењиван. Према закону од 24 Јула 1867, висина акције не може бнти мања од 100 динара, за капитал који не прелази суму од 200.000 дин. а 500 дин. за капитал који прелази ову суму, овај је закон измењен 1893 тако да акције могу гласити на 25 дин. ако капитал не прелази 200.000 дин. Но данас има пројекат по коме се тражп да акције могу бити од 25 динара без обзнра на то колики је капитал друштвени. У Немачкој је овај минимум много виши но у Француској. Но ова стопа минимума није била опредељивана увек на исти начин: врло је значајна промена учињена у трговачком законику од 1884. Пре овога закона, за-