Бранич

стр. 408.

в р а н и ч

ВРОЈ 5 И 6.

конодавац је чинио врло једну осетну и са свим особену разлику, која је почивала не на величини друштвеног капитала но на облику акција, према овом облику стопа је била мање или више подигнута; за акције које су гласиле на име, впсина је била најмање 150 марака, за акције на доносиоца било је 300 марака. Приметило се да су акције на доносиоца биле предмет сиекулације, и то у далеко већој мери но акције на име, и да је било потребно, да се заштити сиромашнија класа против ове спекулације. Ово је било измењено законом од 1884, минимална је стопа за акције код оба друштва без разлике 1000 марака. Овај је минимум по кашто сувпше висок и врло незгодан; с тога има случајева где немачки законик допушта те акције могу гласити и на мању суму. Тако Федерални савет састављен из делегата разннх држава може дати овлашћење за акције од 250 марака за предузећа од општег интереса; али акције морају гласити на име, кад је реч о акционарском друштву, за које је држава дала гарантије. Најиосле, немачки трговачки законик измењен у 1884 допушта да акције на име могу бити од 250 марака. У извесном броју јевропских држава, нема одредаба које би постављале минималну стопу за акције, као у Италији, Белгији, Угарској, Швајцарској и Шпанији. У овим земљама има одредаба које траже, да пре но што се друштво образује, један извесан део акција буде уплаћен. Ово се врло често обилазило и ове уплате нису биле редовно полагане; с тога су ови страни закони тражили нарочити лек, да би осигурали разликовање уплате; ова је срества употребио нарочито законик италијански, румунски и португалскп, који се не ограничавају да траже само да извесан део акција буде уплаћен, но траже да уплаћена сума буде положена у јавне касе. Ова се мера може свуда препоручити, она може дати доста знатне користи, но не треба се варати, да је она у стању да спречи све могуће преваре. Кад влада тражи ово, она хоће да има створен положен новац и извесност, да ће друштво имати капнтала пре но што почне своје послове. Али, може се десити да оснивачи да би испунили законске захтеве, ограниче се на полагање капитала да би га показали а после, пошто се друштво образује, они узму овај капитал. Ова мера има