Бранич

БРОЈ 5 И 6.

О АКЦИОНАРСКИМ ДРУШТВИМА

отр. 409.

извесних корисиости, но њоме се не дају избећн све преваре. Код акционарских друштава, уписн акција имају неоспорене важности, јер путем уписа уписници дају свој пристанак на потпуно састављена правила, која су оснивачи саставили, и тада су они везани тнм правилима. При уписима постоје злоупотребе и преваре, које законодавац није се трудио да сиречи никаквим мерама. Уписници су по некад невероватно немарни; дају свој пристанак на правила р;оја их вежу, а не проучавају их брижљиво. Против овнх превара постоји само лек у ирописаним казнама по закону од 24 Јула 1867 чл. 15 и 65 ; али против заблуде против немарности уписника, закон је могао само тражити, што је и ирописао да правила буду објављена н стављена пред очп уписннка. На који се начин има ова обзнана извршити прописано је законом од 1867, али она је корисна само за трећа лица која одговарају са друштвима после његовог образовања, она је од користи за оне који постају акционари иутем уступања. Ове Формалности обзнањивања морају бити извршене тек у месецу у коме је друштво створено. Има земаља где је законодавац бпо више пажљпв, но што је то био Француски закоцодавац; прописао је мере да ова обзнана буде доцнпје од друштвеног образовања. Узели су нарочите мере у овој врсти нрописујући ранији облик обзнањивања нарочито у Белгијп, Немачкој, Угарској и Италији, само што ове Формалности нису исте у свима државама; има разнолнкости. Од свију Земаља, где су ове Формалности раннјег обзнањивања биле уведене на најпотпунији начин изведене су у Белгији. Закон белгијски тражи, да пре сваког отварања уписа акција, да друштвенп акт буде у целости обзнањен. Ну то ннје све; белгпјски закон чл. 29, захтева да уписни лнстовп, које потписују оснивачи садрже главније одредбе нз правила. Италијански законик чл. 129 и 130 прописује обзнану извода из правила пре отварања уписа. Тражи такође да се упис изврши на једном од ових примерака. Угарски законик, чл. 130 ограничава се и захтева да правила буду стављена на листовима уписа, које су потписали уписници. Овај је систем усвојио и немачки законик од 1884.