Бранич

број 5 и 6.

0 акционарским друштвима

отр. 423.

Првобитни капитал и нови капитал могу бити само основани под истим условима. Ово је правило усвојио и немачки законодавац, чл. 180; португалски законик чл. 116. Италијански трговачки законик вели: ни у каквом случају неће се моћи издавати акције, које би биле испод њихове номиналне вредности. Немачки трговачки законик, измењен 1884 забрањује ово издавање изрично. Да ли се могу издавати акције испод њихове вредности на коју гласе? Ради примера: да ли може бити уговорено да уписници за акцију од 500 дин. буду обвезни да је уплате не 500 већ 600 дин.? Ово питање није предвиђено по Француским законима и очевидно је да је ово допуштено, пошто нема забране, и што у овом случају издавања акција друштво прима више ио што је то правилима опредељено. Ова издавања акција пројектују се по некад при оснивању друштва, а чешће кад се умножава друштвени капитал. Овај се последњи случај може објаснити тиме, што нови акционари улазе у једно друштво које је постигло извесан успех. Али не мање је истина, да оваква издавања могу донети и злоупотреба, оне се састоје у томе, што онај сувишак који се буде добио не буде употребљен за друштво већ на спекулације, које су са свим стране са друштвом. Немачки је законик узео предохране да би спречио злоупотребе; по њему овај вишак мора ући у резервни фонд. Сад ћемо да дређемо на издавање облигација, којим путем друштва чине зајмове. О овоме ми налазимо одредаба у белгијском законику, италијанском, португалском и румунском. Француски законодавац и ако се занимао много о акцијама не помр1ње ништа о облигацијама; но данас се.мора признати да ово питање законодавац не може да остави са свим на страну; искуство је показало, да и овде може бити злоупотреба и превара као и код акција. Показало се и то, да је врло неугодно за имаоце облигација, кад им се не би допуштало да бране своје интересе на скуповима акционара. , Да видимо које су то злоупотребе, које су се често јављале код облигација.