Бранич

стр. 428.

б р а н и ч

број 5 и 6.

нам споменути Белгију. Законом од 18. маја 1873, чд. 68, овлашћују се друштва за издавање облигација са добитком, али не и облигације са згодитком. За то треба да ове облигације доносе најмање 3°/ 0 интереса, иначе законодавац налази да се даје један део врло велики у алетоарном елементу. Све издане облигације морају бити исплаћене истом сумом. Из чега се види да белгиски закон допушта само издавање облигација са добитком, а не и са згодитком. Најпосле исти члан садржи још једну одредбу, да за све године, за које облигације треба да буду исплаћиване, ануитет мора бити исти сваке године. Овар;о друштво подноси две тешкоће: плаћа на облигације неисплаћени интерес; а исплаћује извучене коцком облигације. Број облигација за исилату умножава се из године у годину, и тако сума, која није употребљена за плаћање интереса, употребљена је за исплату облигација. Бива у Белгији да би се привукли уписници облигација, да се друштва обвезују да исплате извесан број облигација прве године; и у том случају законодавац је решио да ануитет остаје исти. У Немачкој има специјалан закон од 8. јуна 1871 који се не односе на облигације са добитком које су допуштене, већ он забрањује издавање облигација са згодитком, сем ако није питање о зајму који чини немачко царство и држава. Овај закон садржи једну одредбу са свим особену, по којој се допуштају облигације са згодитком само под условом да гласе на доносиоца, и тако ове облигације, као исправе на доносиоца, циркулишу са врло великом лакоћом. У Аустрији је Динесен нарочити закон 28. марта 1889, према њему тражи се нарочити закон, по коме би се добило овлашћење за издавање облигација са згодитком, а овлашћење се само може дати за зајмове општег интереса 1 ). У Италији декретом од 12. новембра 1891 забрањују се сви послови којих добит зависи од коцке. Сагласни су да чине разлику и примењују овај закон на облигације са згодитком.

') Ашшге <1е 1е§181а1шп себан закон 1889 г.

— аппее 1890 р. 327. У Угарској је донесен по-