Бранич

БРОЈ 5 И 6.

О АКЦИОНАРСКИМ ДРУШТВИМА

стр . 429.

На међународном конгресу који је држан у Паризу 1889 донесена је одлука усвајајући разлику коју смо горе изложили. V. Која су лица одговорна за допуну уплату по акцијама, које нису потпуно уплаБене. Разни системи. Акције не дају само право, но налажу и обвезе. Ни један законодавац не тражи да акције буду потпуно уплаћене пре оснивања друштва. Код нас се тражи уплата 10°/ о . У опште, друштва траже само почесну уплату било у одређено време било кад им се покаже потреба новчана. Врло је чест случај да акције пре њихове потпуне уплате прелазе кроз многе руке; оне су припадале првом уписнику; пренесене су путем уступања и долазе у својину последњег сопственика. Ако овај изврши тражену уплату, нема питања за решавање, јер је плаћено оно што се дугује. Али се може догодити да он не положи уплате које се траже, тада се појављује врло тешко питање, које има да се реши. На кога дакле има да се обрати друштво да би добило допуне уплате? Очевидно је да би друштвени капитал био осигуран с уплатама кад би сви имаоци акција били познати, но то није увек случај, јер има уписнпка првих, посредних устушвача и садањих власника. Ово одговара облику исправа, пошто акције могу бити на доносиоца и на име. Кад су иснраве на име оне означују име лица и овај посао пренашања врши се путем преноса; тиме, што су акције на име, знају се потпуно имена акционара; на против, ако су акције на доносиоца, онда се не зна име лица; пренос се врши без икаквог видљивог трага, и не могу се знати ни сукцесивни уступљачи ни садањи ималац. За то законодавац има да реши ово питање. Да ли акције могу гласити на доносиоца пре но што буду уплаћене, или још боље, требају ли да буду уплаћене пре но што гласе на доносиоца. Овде се два питања истичу: 1-о Први уписници, посредни уступљачи и садањи власници остају ли у обвези да плате остатак уплата до потпуне уплате?

бранич