Бранич

стр. 442.

в р а н и ч

БРОЈ 5. И 6.

ограничено најдуже време. Законодавац се није ограничио на допуштање самог опозивања, управници су битно опозивни. Француски је законодавац мислио да у једном друштву као анонимном где, услед многостручности друштвених послова, има велики број чланова, не треба натурати члановима управнике у које они немају апсолутно поверење; и како се управници могу опозивати закон још одређује и најдуже време за које они могу остати у овоме звању. Али он не утврђује и број управника, може бити само један а може их битн више и тада они образују управни одбор. Ну између којих лица они су бирани? До закона 1867 било је допуштено да се они могу бирати било између лица која припадају друштву било изван. Али законом од 1867 ова је слобода ограничена. Нрема члану 22, управници у Француској морају бити бирани између акционара; не могу бити изабрани изван друштва. Законодавац је држао да се овим даје гаранција члановима, али ова је одредба била јако критикована; у ствари и не значи бог зна шта. Закон тражи да управници имају извесан број акција, но не опредељује тај број, и тако ова гарантија да се управници имају бирати између акционара није нп мало озбиљна; а у ствари закон стешњава слободу избора способних лица, којих има врло спремни и способни за вођење друштвених послова, но који немају довољно имовине да буду акционари. Швајцарска је једина земља која је усвојила француски систем од 1867. Белгијски закон од 1886 остаје стално при томе да управници могу бити акционари или неакционари. Само он тражи да управници били они акционари илИ не депонују једну врсту залоге која се састоји у друштвеним акцијама; но ове акције могу бити са свим је све једно својина управника или чија ,било који им позајмљује, а ио овом закону тражи се да овако депоноване акције треба да износе најмање суму од 1 / 50 део друштвеног капитала. Код законодавстава на континенту сем швајцарске свуд се доиушта да управници могу бити бирани и изван акционара, али свуд се они могу опозивати. Код командитних акционарских друштава лица којима се поверава управа над друштвима то су рукова-