Бранич

БРОЈ 5 И 6.

О АКЦИОНАРОКИМ ДРУШТВИМА

отр. 441.

Које су то нарочито крупне измене? Фузија са другим друштвом, умножавање друштвеног капитала, промена предмета друштвеног. У ова три случаја измене су посебице крупне. Овај је италијански систем врло добар, али са овим се системом може десити врло често да се друштво распадне због великог броја акционара који изјаве да иступају из друштва. Овај је систем усвојио и румунски законик чл. 150 1 ). 2. Управници и руковаоци. Главне скупове акционара састављају обично велики број лица и они се састају у великим размацима времена; па и то што ови скупови не могу оставити послове да трпе уштрба, они поверавају да трговачке друштвене послове отправља један мали број лица а по некад и једно лице. Ова лица зову се управници или руковаоци. Улога је ових чинилаца иста, они представљају друштво код власти, у трговачким пословима и т. д. Али и ако је улога иста, они немају исти специјални положај, за то ћемо ми о њима говорити посебице. Анонимна друштва имају својих управника. Овде има да се реше више питања. Ко их поставља? Могу ли бити узети између акционара или изван? За које се време постављају? При оснивању друштва чланови решавају ова питања како нађу за добро; нема изузетка сем код простог командита; али код анонимних друштава континентални законици решили су сва ова питања. Француски закон од 1867 поставио је, што се тиче управника извесан број одредаба; по њима управници морају бити изабрани на главном скупу акционара. Само о изузетку, овај закон доиушта да први управници могу бити одређени правилима, а да главни скуп у томе случа.ју нема ништа да решава; ово је учињено с тога што се мислило да ће први управници умети најбоље отпочети друштвене послове. Но били они означени у правилима или не они се могу увек опозивати. Но то није све. Француски закон не допушта да они буду наименовани на неограничено време; он поставља.

') 1 јУоп — Саеп е1 КепаиИ ор. сН. Л- 706 — 1019.