Бранич

отр. 650.

б р а н и ч

број 6 и 7.

Милан. Ст. МарновиК: Имам да замерим извештају, што ое тако опорим речима дотиче мога имена. Збору је већ познато, у каквом је положају било удружење после Иван-дањског атентата: два члана Управног Одбора ухапшена су (Љубомир ЖивковиК и Никола Николић), два члана поднела оставке, два отишла у бање, благајник одрекао вршење дужности — те сам ја био принуђен, силом околности, да примим све на себе, поред својих личних послова. Са свим је природно, да нисам могао сам водити тачно књиге, како је то било могуће уз ггрипомоћ осталих чланова. За. то молим збор, да примедбу извештаја данашње Управе не сматра онако, како је то сама Управа желела да обележи ; нека, дакле, збор пређе преко тога на дневни ред. а мени нека се одреде три члана Удружења, пред којима ћу ноложити рачуне. Председник: Господо, после свега, што је изнео г. Милан Марковић, као своје примедбе на извештај Управног Одбора, напоменућу само ово : Ми смо, господо остављали и сувише много времена г. Марковићу, да поднесе рачуне г.г. Боривоју Орешковићу и Чеди Костићу, који су му одређени за рачунопрегледаче. Нама су ти рачуни требали, да би се у своме раду могли оријентисати, а нарочито, да би благајну уредили. Одређивани су рокови све један за другим, и кад смо на послетку увидели, да ћемо узалуд очекивати на госп. Марковића, — били смо принуђени, да употребимо ово крајње средство, и да се тужимо г. министру правде. Ђ. КарајовановиК : У допуну говора г. председниковог имам да додам само^ ово: ми ништа особито нисмо захтевали од г. Марковића, само смо тражили, да нам преда рачуне, како би знали: ко је платио улог, а ко није, што смо тражили и добили од г.г. Тадића и Симића. Па кад су они могли предати рачуне, могао је то учинити и г. Марковић. Он то није хтео урадити, и ми смо ствар представили г. министру. Б. ОреихиовиК : Није само у погледу благајне неуредност г. Марковића.' И као уредник листа правио је рметње данашњој Управи и новоизабраном уреднику „Бранича," д-р Миленку Веснићу. Г. Марковић је, кад се потпуно одвојио од уираве, задржао код себе све рукописе, који су долазили на уредништво за штампање у листу. Задржао је и све књиге, књижевне часописе и листове, који су долазили уредништву као замена, — и сматрао их је као сопствену својину и ако је то све припадало књижници Удружења. М. МарковиК : Кад ми је саопштено да је на моје место изабран г. д-р Веснић, одма.х сам сакупио све рукописе, који су мени као уреднику дпста долазили, изузимајући мојих рукописа,