Бранич

БРОЈ 7 И 8. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ ГЛАВНОГ ОКУПА СТР. 651.

јер ниоам хтео — а то се нигде на свету не дешава — да други неко рецензује радове онога, који је, што но веле, до јуче био уредник истог листа, у коме ће се ти радови штампати. ЧелебоновиК: Да би се прекинула ова излишна дискусија, приметићу, да, кад г. Марковић пристаје, да му се одреди комисија од три лица за преглед рачуна, нека се пређе преко тога, јер ће и сувише дуго трајати ова распра. Председник: Дискусија, која се почела о рачунима г. Марковића, изазвана је једним ставом извештаја нашег. Ми смо тужили г. Марковића министру правде, да би га на тај начин нагнали, да поднесе рачуне, али је и тај покушај ометен. Г. Марковић је употребио ову прилику, да пред збором пере свој неправилан рад. Шта има он са збором ? Одкуда он долази на ту мисао, да пред збором подноси на преглед рачуне? За то је надлежна управа, која је г. Марковића целе године призивала, да поднесе, одређеним прегледачима, рачуне о раду своме, кад је и као председник,' уредник и благајник функционисао у Удружењу. Живојин Симић: »Што ближе Нишу, све горе пишу 11 , — што се више ова ствар расправља, излази све заплетенија. А тако је стање и у нашем Удружењу, у коме сам вазда радио и радим, долазио сам и долазим на скупове Удружења, и водим, као редован члан, строго рачуна о раду Удружења. Мени је врло добро познато, како се с мало воље ради на овом опште-корисном послу по цео адвокатски ред. Ето, и данашњи збор може послужити као доказ овоме што рекох: нас је овде на окупу свега 25 адвоката, а у самом Београду има нас 66. Ево како се у Удружењу радило, кад су баш најредовније прилике биле: председник и по један члан дођу у седницу, реше нешто, а остали чланови само потпишу то решење, и — тако се ствар свршавала. Мени је, истина, г. Марковић добар пријатељ, али без обзира на то, сматрам, да је било по све неумесно предавати широј јавности оно, што се у крилу Удружења решава и ради. Те према томе, сматрам, да је некоректно било, позивати г. Марковића путем штампе, да дође и поднесе рачуне — а није га требало ни министру оптуживати. Зна се, ко је надлежан да та питања расправља, то је збор, и њему треба предати ствар, да реши како за умесно нађе. Данас је, на збору, г. Марковић изјавио, да пристаје да му се одреди комисија од три лица, да њој поднесе рачуне. Ја мислим, Господо, да ће те се и ви сложити самном, да тако треба и учинити. Милан Ст. МарковиИ: Одмах, пошто је тужба поднесена, позват сам од стране г. Министра правде, да се пред њиме оправдам од навода у тужби. Том приликом прочитао сам тужбу, и збиља ме је изненадило, кад сам видео, да се против мене употребљују