Бранич

Л И С Т А К

ЗАБОРАВ ПСИХОЛОШКА СТУДИЈА О. ^ауемана.

У суду се расправљала једна обична ствар. Поседник М. обвезао се предати закупцу С. у извесном року двеста цената детелине. Он то није учинио и није обраћао пажње на писма закупникова, којим га је опомињао на његову обавезу. Најзад га купац тужи суду за накнаду. Поседник је у наточ апсолутно одрицао, да је иисмено или усмено закључио са купцем ма какав уговор. — Ви дакле одричете наводе тужиоца? Запита га судија. — Дабоме, одричем и готов сам заклети се на то, да са тужиоцем никад нисам уговарао какав посао односно детелине. Адвокат тужиоца тражи реч и изјављује са пунозначајним погледом на туженога: — Г-н М. има, као што се види врло необичан појам о заклетви; он би много боље учинио да не пориче, јер се у рукама тужиоца налази уговор, који је он сам потписао. Адвокат предаје суду писмено, које овај прочитав, показује туженоме. — Је сте ли ви ово написали? Поседник погледавши писмено толико се пренеразио, да није могао ни речи прозборити. Његовом властитом руком и са његовим потписом, јасно и одређено је написано, да се обвезује предати закупнику С. у извесном року и по уговореној цени двеста цената детелине. — Јесте ли ви то написали? упита га судија.. ■— То је мој рукопис, али ја то нисам никад написао — одговори тужени, све још неприбран; — нисам ја то могао написати. — И тако ви тврдите да је ово превара?