Бранич

број 7 и 8.

л и 0 т а к

отр . 663.

— Не, јер је потез и потпис савршено веран. Али знам посигурно, да никад нисам написао оваке услове. — Али сетите се г-н М. — убеђује га закупник: — ви сте у мом присуству написали и потписали овај докуменат. — Кад и камо је то било? — присећа се поседник. — То је било оног истог дана, који је означен на уговору и у вашој рођеној кући. — То није могуће! — Љутито одговори поседник. — Нисте ви били никад у мојој кући, и ја се могу по десет пута заклети Нисам ја сишао с ума, и као частан човек никад се не би лажно заклео. — Али г. М. — одговара му закупник: — ја сам тога дана дошао на ваше имање око два сата по подне, срео вашег кочијаша и питао га, јесте ли код куће: Он ми је рекао, да спавате... — Чекајте ! — прекиде га закупник. — Можемо се одмах уверити да ли истину говорите : мој је кочнјаш доле с коњима. Молим суд да га упита, јер ја остајем при своме, да закупник С. никад није био у мојој кући, — бар није с мојим знањем. Кочијаш је доведен, упитан прича, да је закупац заиста долазио код његовог господара. На питање закупца, је ли господар код куће, он је одговорио, да господар спава, а после је -закупац објаснивши, да има врло важан посао са поседником, дао му напојницу и молио га, да разбуди господара; ето, за што се кочијаш сећа свега тога тако добро. II тако пробуђени поседник примио је закупца и остао с њим у кабинету скоро по сата. 0 чему су говорили он не зна. Поседник непрестаоо тврди, да се никако не сећа те посете и чуди се, како је кочијаш могао тако да говори. Узалуд је закупац понављао сваку реч тадањег њиховог разговора; поседник је остајао при своме, да таквог разговора није никад било. Ова се ствар расправљала 1881 године. Парница се свршила на штету поседника, коме је удес денео сем овога још и ту несрећу, да се прочује као непоштен човек, који очевидно изврће Факта и готов да за ситнице прима лажну заклетву. А међу тим овај је човек невино страдао. Он заиста ништа није знао о разговору и уговору, премда је овај разговор постојао у ствари. Поседник М. баш некако пре овог догађаја, ишао је у варош код својих познаника на некакву свечаност, много је играо, мало више пио и вратио се кући тек у зору. Преко дана није му се дало да проспава. У вече, таман се спремао да раније легне, кад се у суседном имању појави пожар и он са својим људима похита