Бранич

отр . 664.

б р а н xi ч

врој 7 и 8.

у помоћ. Кад се вратио куки опет у зору, после дуге пепроспаване ноћи, морао је одмах да се преобуче и што пре да иде у варош хитним послом. Из вароши се вратио око једног сата по подне и само је тада, сасвим изнемогао бацио се на диван и одмах заспао мртвим сном. Па ипак, није прошао ни један сат, њега опет пробуде и онда је имао овај трговачки разговор са закупцем С., кога се ниг како није могао сетити. Криминална психологија у данашње доба зна, да иреморени људи, разбуђени за време првога сна, пробуде се и раде сасвим нормално, али понова заспавши у пробуђењу за овим никако се не сећају онога, што су радили, говорили и слушали. Ваља нам приметити, да се ово не односи на болесне људе и привремено болесно стање; то није ни хипноза ни лунатизам; није сан са отвореним очима, бунцање и пијанство; познато је, да пијанице пошто се отрезне, ништа се не сећају онога што су учинили у пијаном стању. У овом овде случају, говор је о трезним и потпуно здравим личностима. Постоји научно објашњење овог појава. Ми ћемо навести неколико сасма тачних и неоспорних примера заборава својега делања. Први случај навешћемо из год. 1809 узет из научног списа о психологији, који је се појавио 1855. год. Реч је овде, о чувеном вајмарском лекару Осану, који је последњих година живота био лични лекар великог херцега. ПроФесор Рајнхерц прича о њему ово: За време епидемије инФлуенце у Гетингену 1809 год. доктор Осан био је толико у послу, да две ноћи једно за другом, место да је легао спавати, морао је на коњу јахати болесницима ван вароши. Трећег вечера осећао се толико уморан, да је легавши у постељу, забранио строго да га буде, па ма га ко позвао. Док још није љуцки ни заспао, већ је био неко дошао с писмима и коњима, да га води болеснику. Његов слуга, који је знао доброту и устаоштво свога господина, разбуди га и ако му је било забрањено да то чини. Али овог пута доктор и преко свог обичаја није био ни мало расположен да устане и, изговарајући се на прекомерни умор, одлучно изјави, да, као што други људи спавају, тако и он има право одмора. Слуга му остави свећу, држећи да ће он ипак ускоро устати, као што је често и раније бивало. Али како му господин подуже не излажаше из спаваће собе, он онет оде тамо и нађе га где спава дубоким сном. Тада досадни слуга понова разбуди доктора. Осан нареди да му се принесе свећа близу постеље, прочита Цисмо и примети: „Овде нема ништа важно®. Онако у постељи напише одговор и рецепт и нареди