Бранич

број 7 и 8.

Л И 0 т А к

стр . 665

да се каже доносиоцу, да сутра у седам сати изјутра пошљу коња по њега. Све је то трајало некаквих три четврти сата, после чега доктор одмах заспа тврдим сном. У јутру кад је устао и одевао се, није се никако сећао синоћње епизоде. Крепак сан повратио му снагу, он се осећао свеж и бодар и већ се био спремао да изађе из куће, кад уђе слуга и зачуди се његовом костиму који није одговарао спреми за јахање на пут, па му примети, да је скоро седам сати — време, у које је доктор казао да му се пошље коњ. На одговор, да је се то њему приснило, слуга се клео, да је доктор заиста наредио за седам сати јахаћег коња; а за доказ позове се на писмо и рецепт који је ноћу написао. На питање, камо је послат рецепт, слуга му одговори: »У апотеку«. Доктор брзо отрчи у апотеку и увери се, да је овде заиста по његовом рецепту био справљен лек за неког болесника ван вароши. Али ови докази нису били довољни да разбију његова страховања. Са необичном брзином Осан се преобуче и појаше послатог му коња. Можете представити како је јурио тамо где су га позвали. »Како се осећа болесник?" са страхом је упитао и дознао, да је болеснику много лакше. Радознао доктор, тешкао се, каквим ће изговором да затражи, да му се врати његово писмо. Читајући га он се чудио, како је писмо било написано свесно и разумљиво Да наведемо још два случаја, који су се десили једне и исте ноћи, и који имају донекле историјску занимљивост; оба су узета из »Успомена аустријског мајора Тилена® : Било је то 22. маја 1809 год. после битке код Асперна, Ми ■ смо сместили наш штабни — стан, прича мајор, •— у Сисенбруну, у варошици, испред које се наш пук улогорио. Ја сам био преморен и осећао сам потребу одмора; ваља знати, шта значи служба пуковског ађутанта у битци, па тек да се појми моје стање. Најзад успем да легнем у десет сати у вече, и спавао сам тако, као убијен, до шест сати изјутра, кад ме је пробудио каплар, који је стајао поред моје постеље у пуној парадној униФорми. Он ми саопшти, да је довео у мој стан команду од десет војника и да чека моје даље наредбе. Незнајући ништа о тој команди, ја га упитах, ко их је овде упутио. Он се насмеја и рече: »Ви сте -сами наредили«. И онда ми показа наредбу, написану мојом руком, са означењем датума. Ма како да сам напрезао своје памћење, никако се нисам могао сетити, да сам преко ноћ устајао, па још и писао, а међутим мојом руком написана наредба, била је доказ тога. Те ноћи ушао је у собу дежурни каплар са јутрењим рапортом од главне страже и ево шта сам од њега дознао: ноћу је из штабног — стана дошао циркулар, којим се од сваке бригадне чете одређивао каплар са десет редова за набавку Фуражи ; он ми је