Бранич

ОТР. 666.

В Р А Н И Ч

БРОЈ 7 и 8.

предао циркулар и заједно с мојим посилним пробудио ме , и ја сам устао, прочитао циркулар и потписао га; после тога, написаа сам наредбу четовођи, предао му обадве наредбе — све то урадио не проговоривши ни речи — и одмах сам легао и опет тврдо заспао. Други је случај био озбиљнији. Маја 22-ог последњег дана битке код Асиерна, пошто су Французи очистили поље битке до самог Еслинга, покушали су да се утврде више Беча преко од Едлерсе. Вест о томе, дошла је доцкан у вече у стан ерцхерцога Карла, када су већ сви били поспали, тешко измучени прошла два дана; нису спавали само још херцхерцог и његов дежурни мајор Бернхарт. Дознав о стању ствари, ерцхерцог иалазио је, да непријатеља треба пошто по то отерати са његове позиције, док се још није тамо укопао и наместио мост преко Дунава. Одмах за тим буде наређено мајору да оде ађутанту ерцхерцеговом пуковнику графу Грину и нареди му, да изради план диспозиције и одреди оне делове војске, који ће бити дужни да у зору најуре непријатеља. Уједно је ерцхерцог наредио мајору Бернхарту да сам лично извршп од граФа Грина очекивану диспозицију. Мајор је нашао граФа у иостељи где тврдо спава. Кад се гра® сасвим расанио, Бернхарт му преда поруку на извршење. ГраФ одмах развије свој илан наиадања, означи војску и замоли мајора да испише целу диспозицију по његовом диктирању, а за тим се и потпише. Али тек што је Бернхарт сео за писаћи сто и узео перо, а гра® понова заспи. Кад је мајор исписао диспозицију колико је запамтно што му је граФ говорио, морао га је опет пробудити. ГраФ устане, прочита што је мајор иаписао и потпише се, и мајор похита да изврши поруку ерцхерцога. Овај му је посао одлично испао за руком: већи део Француза буде заробљен, остали су на чамцима прешли преко Дунава и избегли гоњење. Око подне мајор Бернхарт свршио је што треба и вратио се у главни стан да поднесе извештај ерцхерцогу, камо је у то доба био и граФ Грин. Саслушавши извештај, ерцхерцог изјави мајору своје задовољство за његову храброст и извршење, па, обраћајући се графу, заблагодари му за диспозицију коју је одлично саставио и удесио распоред. ГраФ је био врло изненађен ерхерцеговим речима и одсудно одбије благодарење, тврдећи, да не зна у чему је ствар и да се не сећа да је преко ноћ устајао, а још мање да је се њему ма ко обраћао ма каквим послом. Случајеви ове врсте доказују, да мозак услед преморености губи моћ примања и задржавања утиска. Кад овлаш читамо оно што нас не интересује, мозак добија извесан утисак, али како је тај утисак површан, то га брзо и не-