Бранич

36*

0 САБИРАЊУ ПРАВНИХ ОБИЧАЈА 1 ;

Цијењена Господо, Треба ли да Вам изречно кажем до ког ме је степена обеселио глас о Вашем замашитом предузећу прибирања нравних обичаја народних; — како ли ми мило бјеше, уз љубазно ппсмо Ваше, угледати у новом одијелу моје старо упутство за тако прибирање ! И доиста, радост је -моја била тим виша што, жали Боже, од много година морадох гледати крајњи непојмљиви немар у „мјеродавним" круговима, и научним и законодавним, за посао коме ја одавна бијах привикао посвеђивати не мало труда и настојања. Та чудновата судбина правних обичаја, — без научне обраде којих, бар што се тиче Срба и Хрвата, не може бити правога напретка ни у науци, ни у законотворству, ни у. суд-ској практици, — до тога ме је огорчавала, да сам пред неколико година, у једноме познатом биоградском књи-

Ј ) Г. В. Вогишић имао је доброту послати и нашем друштву оштампану своју пооланиду, коју је упутио омладини правничког друштва на нашој Великој Шкоди: »0 сабирању иравних обичаја". Ми доносимо у целини ову посланицу у нашем листу »Браничу,« да би нашим правницима дали могућности, да проуче темељите разлоге изнесене у њој, -с надом да ће се они озбиљно код нас схватити као и сва тежина овде истакнутог задатка, како га истиче и опредељује сам уважени и високоцењени г. Богишић, који на првој страни ове посланице са пуно права прилећује: »да не може (јити иравпог нааредка ни у науци ни у закопотворству ни у судској ар>актици, без научне обраде народних иравиих обичаја,*■ Ова је истина тако основана, да се она утврђује код нас самих до очигледности, јер ми у нашем законодавству нисмо коракнули ни корак у напред у овом погледу, све са разлога који лежи у оправданом прекору, који нам је учинио поштовани писац још у Отацбини од 1893. год. у расправи: >; Да ли се вриједно у нас бавити озбиљним научним народним питањима.« Ми држимо да је крајње време да примимо ли сви искрено срцу ове драгоцене савете, и да пођемо путем, који ће извести наше законодавство из овог нереда, који је тако неизбежан и штетан ако се само и даље остане у овом немару. — Уредништзо.