Бранич

41*

БРОЈ 7 и 8.

о акционарским друштвима

отр. 629.

само предстојати као парнична страна пред судовима, било као тужилац било као тужени; у опште закони осталих земал>а бавили су се о условима за друштво страних земаља само за случај кад они желе поставити своја заступништва. Па под каквим условима она могу поставити своја заступништва ? Овде се законодавци разилазе у мишљењу. Има их који захтевају званично овлашћење, има их који су на други начин слободнији који, не тражећи ово одобрење за постављање ових заступништва анонимних страних друштава, но им стављају услове да се потчине извесним законским ограничењима, кад постављају своја заступништва у тој земљи. Има држава где се допушта друштвима да поставе своја заступништва под условом да изврше потребне обзнане које се траже у земљи где хоће да врше своје послове. Француски су систем усвојили Лименбург 19 новембра 1860 и Грчка 1871. Овај је систем била усвојила Белгија и Италија али су га напустиле. И систем који је много либералнији од овог Француског усвојиле су Белгија, Италија, Немачка и Угарска. Систем је белгијски врло слободоуман, по овом систему, сва страна друштва могу вршити своје послове у Белгији и предстојати на суду као парничне стране, немајући за то потребу ни за какво одобрење ни опште ни посебно. Али кад се поставља заступништво у Белгији треба испунити услове за обзнану, а уз то представници заступништва у Белгији подчињени су под исту одговорност као кад би било белгијско друштво. Закон белгијски признаје да са сваким друштвом, које има своје главно седиште у Белгији, поступаће се као са белгијским друштвом чл. 129.') Сличан систем усвојен је у Италији трговачким законом од 1882 чл. 230—232, пошто је било прошло кроз више мена. У Немачкој нема нарочитих одредаба, али се признаје да свако страно друштво законски основано у својој земљи може се јављати на суду као парнична страна тужилац или тужени, но страна акционарска друштва

Ј ) Уауаввеиг, Бе^вМоп сотрагее зиг 1еа ЗосШез р. 33.