Бранич

стр. 630.

б р а н и ч

брол 7 ii 8.

могу ли обављати своје послове у Немачкој и иостављати своја заступништва? За ово нема заједничких прописа за све државе. Има у Немачкој један закон од 1869, а у томе закону у чл. 12 вели се: да законска егзистенција на немачком земљишту за страна лица биће опредељена по посебним законима сваке државе. А што се тиче постављања заступништва на немачком земљишту, влада обвезује акционарска друштва која постављају два заступништва да испуне услове о обзнањивању. У Угарској трговачки законик занима се о анонимним страним друштвима. Он признаје овим друштвима да могу предстојати пред судовима као парнична страна било као тужилац било као тужени; а што се тиче заступништва чл. 210 до 217 траже, да би једно друштво могло поставити своја заступништва у Угарској реципроцитет, а то ће рећи да и угарска друштва могу поставити своја заступништва у држави ових друштава. Угарски законик тражи исте мере обзнањивања за страна друштва као и за угарска друштва. А покрај тога захтева да се књиге држе посебно и да се прави посебан биланс за послове који се врше на угарском земљишту. Француско законодавство је мање погодно, оно тражи за страна анонимна друштва индивидуално овлашћење за постављање заступништва. Исто је тако и у Русији, али по наособ што се тиче Француске донесен је декрет од 1863 по коме су овлашћена анонимна Француска друштва да могу постављати своја заступништва. У исто време Француска влада донела је декрет од 1865 овлашћујући руска друштва. Румунски трговачки законик чл. 250 захтева за страна анонимна друштва предходно овлашћење, које доноси трговачки суд, но под условом узајамности. А да би једно страно анонимно друштво могло поставити своја заступништва треба да испуни услове о обзнањивању. Но то није све. Румунски законик не тражи само да се прави биланс посебан, но тражи по чл. 254 за страна анонимна друштва кауцију која је законом одређена. И ова сума, која је положена у име кауције, служи као привилегована залога за акционаре који станују у Румунију и они би имали првенствено право наплате у томе искључујући повериоце других земаља.