Бранич

стр. 704.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 9.

закључити да сазиз 1ое(1ег18 не може постојати у нападном савезу, ношто нападни рат не може никад бити праведан. Ова доктрина има много бранилаца међу писцима. Најслабија је њена страна та, што примењује опште погледе на један предмет у коме је главно испитати сваки посебан случај, да би му се могла одредити природа. Може ли се рећи да сваки нападни рат мора бити неправедан? Са свим је могућно да обадве стране, које се у споду налазе, буду ћопа И(1е и да је рат једино решење питања. Наше је мишљење, изузевши случај рата чиј је узрок несумњиво иеправедан, да у сваком нејасном случају уговорачке стране треба да сматрају да је њихов савезник на страни правде и да верно испуне све обавезе. Јер, ако би се одвише апсолутно хтео да води рачун о правичности једнога рата, тим би се путем дотле дошло, као што врло оправдано Вател 30 примећује, да би уговори о савезу постали, »иразне п илузорне Формалности. Прећутно ограничење односи се само на случај очевидно неправедног рата, иначе увек би лако било наћи изговоре да се избегну уговори." (СВРШИЋЕ СЕ)

30 Ор. ск. стр. 424.