Бранич

број 9.

развић.е права и друштвена свест

стр. 737

сваком добу, продукат развића свију ранијих доба прошлости; да има, између правних установа и народа на које се оне примењују, органска веза, тако да право нема апсолутан мир, но да се оно развија непрекидним развићем подложеним истим законима унутрашње нужности као и све друге појаве народног активите^а. Чак је правио алузију, у првом од својих списа, на теорију већ појављену, о развићу у природним наукама, ма да се ту није устављао, велећи да хоће да се ограничи на историјском човеку и на правном домену. Меркел је врло добро расветлио ово духовито схватање основаоца историјске школе, а у исто време приметио је реално сродство које постоји између ових идеја Савињијевих и идеја, које су развили од тога доба, са толико праске, Дарвин и његови следбеници у природним наукама. Идеја развића не разликује се према томе да ли је она постављена од стране природњака или иравника. Савињи сматра облике правног живота, што чини предмет његове теорије, као производ развића, у истом смислу као и природњаци кад проучавају облике вегеталног и анималног живота. Све главне црте његове теорије тачно су оне исте које нам поставља модерна теорија развића, кад се она научно расправља. Свуда ова теорија изазива промену, преображај, метаморфозу, а, у исто време, непрекидност и зависност, условна стања, добит за будуће генерације. Свуда она искључује идеју неменљивости, апсолутни почетак, суверени учинак стварања. Све ове црте карактеришу, у истој СФери, развиће у области наука природних и духа. Продужност и добит с генерације на генерацију у томе су две кардиналне тачке. Код доктрине научника природног права, карактеристична стања сваког доба следују као слике у дијереми унесене у оквире, невидљивом руком, у низове чисто по вољи удешене. Идеја о оснивању правних непОхМичних установа одговара у области природних наука, непроменљивости облика органског света. Тако исто, идеји по којој је довољно револуција доста јака па да промени садашњи правни поредак новим створеним редом од сваке руке, одговара теорији старих природњака, по којој су извесне земне револуције морале изазвати појаву нових органских светова. Право није спонтано створење,