Бранич

ИЗ ОТРАНОГ ПРАБООУЂА

Опорука је пуноважна ако наследннк и није наведен у кој својгм именом и презвменом, али је ме^у тим тако означен, да га сваки тре$,и може одмах и лако упознати. (Принос к тумачењу главе X о тестаменту, илп завештању напгега грађанског законика) Удова Марија М. начини неколико месеца пре своје смрти пред три сведока усмену опоруку, па су та три сведока, саслушана о тој опоруци под заклетвом, једногласно потврдила истинитост те опоруке. Односно наи,меновања наследника показала су два сведока, да је тестаторка изјавила овако: »целу имовину моју остављам Ивану, који би будући јоште млад, могао децеимати;" — па су оба, сведока те речи тако разумела, да је именовала баштиником свога рођака Ивана, који је с њом заједно господарио и у истој кући живео. Трећи пак сведок показао је, да је опоручитељица изјавила само ово: »моју имовину остављам њему« па да се је њему (сведоку) чинило, да је опоручитељица хтела тиме означити номенутога Ивана. Обзирући се на ово стање ствари, дигне А., које родбинство са покојницом не беше познато, тужбу противу Ивана са захтевом, да суд изрече: да је опорука удове Марије неважећа, те да наступи наследство за њену имовину по закону. Први суд у Пазину пресуди, да се тужитељица одбије од тражења. »Разлози : Тужитељица тражи, да се неваљаном прогласи усмена опорука, по којој је наследник удове Марије М. — тужени Иван са разлога, што покојница у тој опоруци није именовала никакве извесне особе за свога наследника. — § 564 грађ. зак. одређује, да опоручитељ има сам именовати наследника, али не одређује, да га