Бранич
број 9.
•ј- АЋИМ чумић
отр . 757.
Чумић повлачећи се са иоља активнога политичког рада, ои је био у нуном уверењу да на томе пољу оставља доста радника, а са своје стране хтео им је помоћи, својим врлим духом, разуме се оним, политичким радницима, којима је лежала на срцу срећа и будућност земље и код којих себичност није играла надмоћну улогу, већ широки погледи и патриотско пожртвовање за опште добро, и створио је себи поље занимања достојно његове величине и у културним питањима нашег народа показао је знатне ресултате. Ценећи достојно необичне особине духа покојникова и уважавајући његове велике заслуге за отаџбину, Влада Његовога Величанства решила је и сахранила његово тело о трошку државном на свечан начин. Покојни Чумић рођен је 1836 год. у Трешњевцима. Основну школу, гимназију и ондашњи лицеј учио је у Србији, а по томе продужио је изучавање правних наука на хајделбершком университету. Године 1862 ступио је у државну службу; 1865 постављен је за проФесора Велике Школе. У пролеће 1871, пошто је пре овога био неко време председник општине вароши Београда, постао је јавни правозаступник у Београду. Као одличан правник, а природом обдарен беседничким даром, стекао је себи великог гласа на пољу адвокатске проФесије. Чумић је имао тако велике особине духа и срца да сви они који су га слушали сећаће се увек тога. Његов је дух био елегантан, гибак и преФињен; изрази су му били јасни, коректни, изабрани и духовити; држање достојно поштовања и чврсто. Врло је редак случај да се све тако одличне особине скупе и стеку као што их је Чумић у себи имао, врлнне говорничке, благост и силу, јасноћу и краткоћу, метод и јединство. Имао је понашање и такт изредан, нзредну Финоћу у идејама и изразима. Једном речи Чумић је као адвокат чинио част овоме реду, с поштовањем код њега је била негована врлина несебичности, и она је имала своју клицу у његовом срцу, која је давала отпор свима ветровима и свуда је излазио као победилац, јер никад њоме није био окужен. 1873 постао је министар унутрашњих послова. При крају 1874 постао је председник Министарства. 1875 дао је оставку на председништво Министарског Савета, 49*