Бранич

врој 9.

УГОВОРИ О САВЕЗу

стр. 699.

0 корисности уговора о савезу могло би се дискутовати. Најозбиљнија замерка против њих ова је: свака уговорачка страна принуђена је самом природом уговора да подчини делимице бар, свој суверенитет суверенитету друге уговорачке стране. Ова повреда народног суверенитета нарочито је од рђавих последица кад су савезннци неједнаке снаге. Може се такође десити да се успротиве у извесном тренутку интереси држава које су склопнле савез, и то би их довело до неизбежног сукоба. Из тих разлога број уговора о савезу знатно је данас опао, могло би се чак рећи да Формални савези сад чпне нзузетак. »Интимни савезн између држава, вели Кошн, 20 постају мање потребни од како јелакше сачувати или повратити мир. Чак је оправдано запитати се да ли данас од таквих савеза може бити користи и да ли није боље за један велики народ да сачува потпуну слободу својих покрета не везујући своју судбину за туђу." Нарочито су данас ретки савези општега значаја. Државе претпостављају да склопе савез »ради каквога одређеног предмета, који одмах може да се оствари, него ради одржавања опште ситуације. <<21 Да би се оправдала егзистенција савеза, прибегава се у новије време давно познатој теорији равнотеже. На тој идеји почивају сви уговори о савезу из XVIII века; тај мотив инспирише данас све уговоре који се тичу Истока. „Консервативнп сноп к којп је створила Света Алијанција има исту основу. Али треба додати да XVIII век, примивши идеју равнотеже међу нацијама, није хтео да води рачуна о моралној снази разних народа. Једино се у обзир узимало пространство земљишта и број становништва. Разуме се да је било лако покрити таквим начелом све освајачке тежње владалаца. Идеја равнотеже појавида се у својој правој Формули тек у половини XIX века кад је отпочео покрет народности и борба да се оне признају као „џолитичке јединице." »Права је равнотежа, каже Блунчлп, 22 у мирној коегзистенцији разних држава. Опасност јој прети чим једна држава постане толпко моћна да безбедност, независност и слобода осталих држава дођу у питање. Све су државе онда овлашћене да 20 Саисћу: с1г<л4 тагШше т4егпаЦопа1, т. II, етр. 130. 21 »Бев аНапеез еигорееппев аи рот4 с!е уие с 'и с1гоИ т^егпаИопа!," чданак од г. &. Ко1т-Јае ^иетуп8-а у Еел'ие с!и с1гоН; Т1;егпа1.шпа1, 1888, I. XX. 21 1,е (Згоћ т^гпаИопа! сосИПе, стр. 110.