Бранич

стр . 918.

б р а н и ч

врој 10-1*2.

личност, тако и за жеие п децу. Најнознатији докуменат ове врсте јесте уговор, који су »очеви Перегрини« закључили 11 новембра 1620 г. на палуби лађе „Ђурђевак" ( л Ма1ћ1ите к ). Најзначајнији су пак РипЉтепШ 0г(1егз о1; СоппесМси!; од 14 јануара 1 638 (39), у којима је детаљно изношен државни устав. Сви ови уговори сматрају се да не зависе од воље већнне. Исто тако као Левелани у постојбини, мишљаху и ови енглески насељеници: што су сви утврдили то могу само сви и пзменити. Али у току времена све ове насеобине добише писана права, које од енглеских краљева, које од својих власника, као нпр. Пенсплванпја од Уиљема Пена, Хартерса. Та писана права била су претходници модерних уставних повеља. На те колонијалне повеље, у којима се често налазила само потврда организације коју је колонија сама створнла, као и ирава огарантована држављанима, неприметно је пренашана представа о основноме уговору или закону који треба да буде нзбијен из шака вољи већине. Ова представа задобија највећу практичку важност од г. 1776. Американске колоније које се одвојише од британске отаџбине, на основу већ стечене потпуне власти, дају себи у овој и идућим годинама уставе ирве уставне повеље у модерном смислу. Све ове уставне иовеље сматрају се као непосреднп изливи воље уједињеног народа: оне су тако рећи писан основни уговор, на коме, по американским погледима и дан дагви, почива држава. Али се наскоро истаче питање: могу ли се ови устави мењати, а ако је то могућно, онда у којој Формн? Она стара наука, која се наслањала на црквене и природне назоре и тражила једногласност као погодбу за промену устава, није се наравно могла одржатн, јер један народ, као што је американски, коме је мрско свако доктринарство, није ни помишљао да у своје пнституције увлачи пољски Иђегит уе^о. Американски устави су непокретни устави, права супротност оним покретљивим уставима за које, у великом броју, зна Европа.. Формалностима које су везанеза промену устава различан је циљ. Прво треба да спрече честе промене услед чега наилазимо на забране по којима се промене не могу чинити у извеснохм добу. За тим да у последњој инстанцији одлучује народ. Због тога су донесени детаљни прописи о начину на који народ има да донесе своју