Бранич

врој 10-12.

право мањине

отр. 919.

одлуку. Већем делу ових Формалности циљ је да заштити парламентарну мањину, којој је дато право да се одупре намераваној промени. Па и за народно гласање, којим се санкционише амандман за устав- појединих држава, није увек довољна проста" већина. У оном Кћос1е 181ап<1 које је у 17. столећу основано као једна од првих насеобина на основу насељеничких уговора и дан дањи устав се може да мења само већином од 3 / 5 народних гласова, тако да је мањини, истина знатној, дато право, да се промени одупре. Код закбнодавних тела, која су свуда у првом реду позвана да се изразе о промени устава, тражи се по нравилу знатнија но што је проста већина. Ту налазимо најразличитије комбинапије: а / или 2 / 3 већине у сваком дому, већина од 2 / 3 У једном дому а у другом проста већина, гласање у два сазива једно за другим са простом већином у првоме, и са 2 / 3 у следећем сазиву, иа и (у Ве1а\уаге) с већином од 2 / 3 ,у јеДном а 3 / 4 у другом итд. Где оваких одредаба нема, тамо се често ирописује проста већина за други сазив, да би се сазнало, да ли ранија већина још постоји. Но овај систем заштите мањине изведен је и у уставу американске Уније. 2 / 3 °^ а Дома конгреса морају одлучити нромену устава а 3 / 4 ваконодавног тела свпју држава морају то ратиФиковати, тако, да не само мањина у сваком дому конгреса, него још и на мање сведеиа мањина од држава има права да спречи остварење амандмана. Ова права мањине у ствари су тако знатна да су у овоме столећу примљена само четири амандмана за устав и да више од тридесет година од многобројних предлога није усвојен ниједан, који је ишао на промену устава. На основу овога ирава миноритета, устав Уније је у опште најпостојанији. То стање даје повода најинтересантнијим појавама, тако, да је много шта, што није Формално решено, прокрчило себи пута животном снагом обичаја, те се по непроменљивости речи у уставу не сме закључити да је и сам дух устава непроменљив. Американска мисао о заштити мањине спојила се набрзо и у Европи с нриродном представом о суштини устава, како би подстакли мишљење оних, који за ма-, њине захтевају право, да својом опозицијом буде у стању да спречи промене устава. Не сви, али ипак многи устави примили су ову идеју и извели је на најразличитије на-