Бранич

Руеки закон о УСТАВУ ГРАДОВА 11 јуна 1892. написао пр. јјладимир ЈТапафаба адвокат у Задру Руски закон о управи градова не приказује се као први корак да се општинска управа у Русији законским путем уреди, него је то последица ревизије закона 16 јуна 1870, коју изазваше неизвјесни одношаји ироузрочени новим покрајинским и окружним уредбама, а који је закон имао да оснује градовима ширу подлогу за њихово развијање, те на који ћемо се укратко још осврнути наниже. Јер прије неголи се обазремо на закон год. 1892, потребно је за потпуно разумевање његових замашних установа, да за час бацимо поглед на развитак руске комуналне управе у опште, као и на прилике које су у истој владале за проглашења овога закона. Прве трагове рада за уређење градске организацпје законодавним путем налазимо у Прогласу царице Катарине II, од године 1785, на основу којега градови у својој управи заузеше постепено карактер корпоративних институција, што никако не бијаше у царичиној намјери. Тијем Прогласом стекоше градови право да набављају сопствена имања — земљишта; горе и воде —, да на својим Фондовима и просторима подижу корисне грађевине, као млине, мајуре итд. и да их дају у најам, те им би дозвољено да од државних прихода утјераних у границама њихова подручја побиру известан проценат, као нпр. од увозне и извозне царине, од порезе на ал-