Бранич

отр. 926.

б р а н п ч

број 10-12.

паметно раде, не могу одлучивати ни на који други начин до по величини бројној. Све народне одлуке и парламентарне установе, бар у колико су у питању одлуке, које се доносе у једној комори, имају свога основа у тој идеји о подједнакој вредности. Пошто се сваки члан парламента сматра као заступник целокупног народа, не може се, као што Иогледа, међу овим представницима ни замислити каква разлика у вредности. Постојање разних партија и партијска политика, која се води свуда у парламентима, нмје иротивна тим идејама. Јер је у природи индивидуе да о државним иитањима суди само по извесним претпоставкама а да и не улази у друге ствари на које утичу друге животне прилике. Само онај који лебдн у ваздуху и с тога није подобан за практички рад, могао би пплитички свет посматрати из недогледне даљине. Али све, чисто политичке партије, у својој суштини променљиве су. Оне нису ннкад у своме конкретном облику сталне и трајне појаве у животу народном. Мењају се непрекидно по броју, по снази, по значају. Расту и гину. Ко је данас консервативац може бити сутра умерени либерал, ко је либерал може постати у првој прилици радикал. С тога и при чисто политичкој партијској подвојености данашња мањина може сутра да постане већина. Према томе и народ, који зна само за политичке противности, може начелу већине да обезбеди најширу промену. Тако у интересу сталности државног поретка, као и да се не би овој или оној већини допустило да постане свемоћна, може се прибећи већ познатом нам средству за заштиту мањине, прилагођивајући га чисто емпиричким приликама поједине државе. Али највеће право мањине такве врсте, било би да покуша постати већина. Све нове партије започеле су као мањине а њихов оправдани циљ био је увек, да агитацијом, наговарањем, критиком, задобију јавно мишљење и тиме на послетку дођу на владу. Пред овим правом мањине није безбедна ниједна већина, пошто нема ниједнога средства, којим би могла угушити то право. Сва ова правила почивају на претпоставци да је народ политички у земљи уједињен. А само је у таквог народа могућно увећавање и колебање партија. Тамо, где нема тога јединства, не може битп изведен принцип већине, који се ослања на чисто бројну количину.