Бранич

број 10-12.

ПРАВО МА.ШИНЕ

отр. 927

За данас то су у првом реду показале демократске Федеративне републике. У њима су државне противности у границама савеза тако велике, да већу или маљу власт, за решавање норед народне већине, има и друга већина, која зависи од броја држава. Али још мање може чпст принцип већпне бити примењен тамо, где постоје супротности које народ за свагда тако деле, да она претпоставка о равноправности индивидуа отпада. Но такве су супротности у првом реду биле религиозне. Док су религиозна питања носила на себи политички карактер, днзат је свуда енергичан протест против принцппа већпне. Мајоризација у религиозним стварима никада није сматрана као правна, већ увек као нзраз бруталне силе. Негирање начела већине у религиозним питањима показало се најеклатантније у Немачкој после кобних бораба тридесетогодпшње војне. У царевинском већу беше тада савршено искључен редовни начин већања. Свака мајоризацпја била је недопуштена, а решавало је атгсаМИз сотроаШо нзмеђу обе религиозне партије, а ако је ма која од те"две па.р.тије прогласила неку ствар за корпоративну, па ма ова не била у вези са религијом, подвајало се царевинско веће на Согриб СаИгоИсогит и Согрш ЕтапдеИсогит. При таквоме Шо Гп рагГев, гласало се дакле по конФесионалним куријама, те су бројно мањи евангелички гласовп вредели онолпко исто колико и католички. Али такве суиротности данас су националне. Националне партије не могу се никад у једиом народу да истакну као органске појаве. Оно колебање и мењање, којим се одлпкују чисто политичке партије, са свим је искључено код националних партија. Онај који је данап Немац не може сутра бити Словении, ако би то по изузетку једном постао с правом би био изложен општем презрењу. Као што су религиозне партије, тако су и националне, једном за свагда тачно омеђене. Где год су националне супротности у једном.законодавном телу од реликог значаја, тамо се свагда мајоризација у народним стварима осећа као суровост. Правило: да већина треба, као у другим, тако и у народиим питањима, да одлучује није ништа друго, него једна дедукција, к <ЈЈа се у политици често појављује, а базира се на недовољним премисама. Унутрашње политичко једпнство потребно за начело већине претпоставл.а'се у једној тачци