Бранич

Б1>0Ј 10-12. ПРАЈЈО МАЊПНЕ ОТР. 9*29.

знати парламентарна, засебна права, а да се за свагда не осујети ток скупштинскога рада. Па ипак је у Аустрпји моћ историјских прилика разумнија од сваке политичке мудрости. Као што данас ствари стоје, постало је у Аустрији народносно питање, у првој линији, немачким питањем. Немачкој мањини, и свима оним мањинама које јој се могу придружити, годинама стоји насупрот словенска већина, којој се још други елементи придружише. Независно дакле од сваког уређења путем закона постали су силом националних и политичкпх супротности у царевинском већу, у исто доба Согриз Оегтапогит и Согри$ 81а^огит, којима Ле шге не припадају једнака права. Велике борбе. у последње доба, биле су први покушај Согриз Сегтатсогит-а , да се одбрани од мајоризације другога согриз- а. Но како ће с тешком муком поћи за руком, да се за свагда и за све могућне случајеве отклони борба у царевинском већу, згодном изменом земаљскпх уредаба или стварањем ванпарламенатских законских институција, то би једина могућност, да се загарантују нормалне прилике у царевинском већу, била та: да се у централном парламенту признаду согрив-у немачком извесна права која би подлежала мајоризацији. Само та супротност између Немаца и Словена потреса погодбе за опсганак Аустрије; све остале супротности међу народностима сразмерно су мањег значаја. Признавање таквог права мањини, не би било у данагањем државном свету ништа ново. Та оно је у немачком савезном већу изведено у потпуној опширности. II то у првом реду код одлука о задржаним резерватским правима појединих држава, за чију је промену потребан пристанак дотичних држава, тако да нпр. шесг баварских и четири виртембершка гласа сачињавају 'ое1о против свију осталих; за тим у праву уе^о-а седамнаест пруских гласова у случајевима чл. 5. и 37. царекинског устава. Признавање засебних националних права, дало би се до душе много лакше извести, кад би се горњем дому оставило, да над њима бди, али би њему за тај циљ требало бар делимично дати облиг; који има доњи дом, на што је помишљао и најцентралистичнији устав намењен Аустрији 4 марта 1849 год. Да ли ће испасти за руком, да се изведе овако решење борбе у царевинском већу, то зависи од сила које управљају историјом. Другога решења тешко ће се наћи.