Бранич

стр. 930.

б р а н ii ч

број 10-12.

Социјалце партије придружиле би се у будућности релпгиозним и националним партијама, кад би данашња заоштрена противност између имућних и сиромашних класа у законодавној скупшгини добила још јачи израз, којн једни ишчекују а други га се боје. Но у данашње доба не постоји ни у демократским државама оваква подела народа на партије, уз пркос непрекидном рашћењу социјалистичких гласова и посланика у многим државама. Па и најживљи покрет ове врсте, као што је социјално-демократски у немачком царству, ннје ни у колико подвојио царевннско веће на представнике имућних и сиромашних. Папротив социјал-демократи са својих 12°| 0 од целокупног броја посланика, само су једна од многих партија. Ово иитање није дакле још предмет садашње политике, те се може у толико више оставити будућности, иошто социјалне демократе не могу дуго очувати свој револуционарнп карактер, којим постојеће државно уређење са свим игноришу, већ се морају претворити у једну радикалну иартију која тражи реформе. Напротнв супротност између поједипих економних интереса, која данас у немачком парламентарном животу игра знатну улогу, не да се по снази и значењу упоређивати са оном, коју смо напред изложили. Уз пркос свима борбама постоји овде читав низ заједничких ствари, које и ако у жестини јавне препирке не избијају увек на видело, ипак би на крају крајева могле да спрече потпуно експлоатисање и повлачење једне заинтересоване групе у корисг друге. Сем тога и ове групе мењају се непресгано. И ако је њихов сукоб јачи, неголи сукоб чисто политичких партија, ипак он не може никад имати оне снаге, до које долази супротност између религиозних и националних група, или између оне две социјалне класе. Аграрци и заступници слободне трговине могли би наћн пријема у тим политичким партијама. Центрум би пак представљао сваковрсне социјално-политичке нијансе. Али у партијским начелима центрума или социјалне демокрације с једне и осталих партија с друге стране, искључен је сваки споразум. Сад вал^а одговорити на питање, у чему треба да се састоји право мањине, која не би била изложена мајоризацији. На то питање одговорила су опширно два одлична човека, американски државник Са1ћоип, а узгред, енглески правни историчар битпег Магпе. Спис Са1ћоип-а