Бранич

60*

број 10-12

право мањине

стр. 933.

стављен из колебљивих партија, што и обично бива, овим средствима се често не прибегава, јер свака мањина има могућности да дође до власти, те с погледом на будућност може да поднесе знатно тренугно потискивање. А ако се у овом случају мајоритет сам ие ограничи и не обрати достојну пажњу на праведне захтеве мањине, и ако увек безобзирно нде за својим партијским ннтересима, онда нема места да се ири таквом стању мањине истакне она опшга идеална норма и да се с њенога гледишта осуди употреба правних средстава као принудних средстава. Док се дакле Формално. не погази специјална правна норма употребом силе која стоји на расположењу мањини, не може' се с правнога гледишта покудити политичка употреба правних средстава, као ни одговарајући поступак владин. Али таква опструкција могућна је само у изузетним случајевима, ако се неће да је она опструкцпја само у даној прилици или прелазна, већ и систематска. Не обзирући се дакле на средства, којима већина располаже, да на крају крајева изменн пословни ред, може се ипак рад законодавства да укочи за дуже време само тако, ако се у томе изборно тело споразуме са посланицима, а ово претпоставља увек, да је у даној прилици у питању одбрана животног интереса, који све остале надмашује. Као и сваки државни конфликт , па макар се водио уз употребу легалних, принудних средстава, тако је и ова опструкција увек знак меродавних, нездравих политичких ирилика, које се могу односно спорнпх питања изменити само компромпсом, ако не испадне за руком да се мањина коначно савлада. Друго легално, принудно, средство миноритета, које у опште није било теоретички претресано, јесте апстиненција или сецесија. Ова је нарочито онда од значаја ако се одсуством мањине комора онеспособи за решавање. Где мора присуствовати велики број чланова, за доношење одлуке о промени устава, може сецесија мале мањине бити довољна, да онемогући промену. Али има сецесија које и подуже трају, а такве су понајчешће у Аустрији. Противно опструкцији, оне су једна врста пасивнога отпора. У колико је само могућно да коморе решавају, оне не спречавају доношење законодавних одлука, али ослабљавају њихов морални углед, што до