Бранич

број 10-12.

отр. 935.

и то у свима правцима а не само за законодавна тела. Модерно другнтво налази се у једном процесу демократнзације који све више и више наиредује. Било да тај напредак с радошћу поздравпмо, или да ,га се прибојавамо, нема те силе на свету, која би била у стању да за свагда снречн тај историјски природни процес. Културни народи иду насусрет тој општој нивелизацији, на једном месту брже, на другом опрезније. Оно што геолози тврде о бреговима да ће се у току времена растрошити и њихови врхови претворити у низије, вреди и за друштво. Даље се у модерном друштву све више шири и друга тенденција, коју заступа наука и коју с безбрижном готовошћу прихваћају владајуће силе, а то је: колективни правац у стварању људских односа, који треба да буде загарантован државном принудом а заснован на мисли, по могућности највеће солидарностп, између поједннаца.. Све је већи удео који индивидуа од своје самосталности има, хтела не хтела, да принесе на жртву целини. За назадњака сматра се онај, који се у име и ради одбране индивидуалног права усуди, да опомене целину да се зауставн. Што више напредује демократизација друштва у толико више шири се и владавина принципа већине. Што више индивидуа бива потискивана идејом о човечанској солидарности, све је мање вољна да призна какве ограде наспрам индивидуе. Но тиме се отвара изглед на страховиту опасност, која претн целокупној дивилизацији. Нема ништа што би било безобзирније, сверепије, најпримитивнијим иравима, одвратније и што би више мрзело и презирало све шго је узвишено и истиннто, него демократска већина. Ово ннје научно цравило које је лотекло из мишљења иротивнога преображају друштвенога поретка, напротив оно је прпзнато од првих бораца за модеран политички наиредак и често одушевлЈвним речима описано. Само онај који је окренуо леђа стварности, може још и данас сањати о доброти масе и њеној љубави к истини. Морала би се чудеса догодити те да добра и племенита својства човекова, која тако ретко налазимо у појединаца, постану у великом обиму особине маса. Свака мисао, свака идеја која је доцније кретала светом, морала је у свима добима с муком и опасношћу да крчи пут на коме је наилазила на препреке постављене од владајућих сила.